Naime, on kaže da je Saška Kseniju gledala kao svoju kćerku, a dugo nakon njenog ubistva nije mogla da se oporavi od šoka. Kako on kaže, ovi stravični događaji uticali su i na njihovu kćerku što je presudilo da promijene adresu stanovanja.
“Saška je prilično sujevjerna. Kada se izdešavalo to sa Ksenijom, nju je to potpuno poremetilo. Ona je tu djevojku voljela kao svoju kćerku. Ona je bila vrlo kulturna i šarmantna, vaspitano i divno stvorenje. Ma Saška ju je mnogo voljela. Ta smrt je nju toliko pogodila, ja nisam pamtio da je Saška toliko bila skrhana, mjesecima ju je držalo. Ja na sahranu nisam mogao da odem”, kaže Aleksandar Gazivoda i dodaje:
“I nama su se dešavale u toj zgradi raznorazne stvari. Umalo i da se razvedemo. Ne možete da vjerujete kakve smo probleme imali sa kćerkom. Naša Milja je tada imala 12 godina, svake noći budila se u jedan i plakala po 15, 20 minuta, nije mogla da prepozna ni mene ni majku. To su bile strašne scene. Saška je to povezivala sa Ksenijom. Mi smo na kraju morali da odemo odatle. Prodali smo zajednički stan na Voždovcu. To je bio loš period za nas. Saška u tu zgradu nije mogla da uđe, to je bilo užas, jedva je dočekala da se odselimo i to se dogodilo ubrzo posle Ksenijine smrti. I danas, nakon toliko godina kad god pomislimo na to obuzme me jeza, najradije bih da sve to zaboravim”, rekao je Saškin suprug.
(Pink.rs)
