Međutim, za razliku od najveće balkanske zvijezde, koja je u svom projektu govorila o karijeri, Stefan će akcenat staviti na najtraumatičniji period svog života, koji se desio 2000. godine.
– Pošto sam odlučio da se bavim javnim poslom, želim da narodu pokažem ko sam zapravo ja. U početku mama i tata nisu bili za snimanje tog filma, jer im otvara stare rane, ali ubijedio sam ih. Ima dosta toga o otmici što ni ja ni moji roditelji nikad nismo govorili javno. Ispričaćemo apsolutno sve – kada se i kako to desilo – kaže Stefan za Kurir.
Živojinović tvrdi da taj film ne snima da bi izazvao sažaljenje.
– Nikad nisam želio, niti sada želim da me iko sažaljeva zbog toga jer su se ljudima dešavale mnogo gore stvari nego meni. Ja sam odlično prošao šta je sve moglo da mi se desi. Zahvalan sam bogu na tome. Iako sam imao samo osam godina, to će ostati zapečaćeno za cijeli život. To riječima ne može da se opiše. Zato ćemo napraviti rekonstrukciju otmice, angažovaćemo neke glumce – kaže Stefan.
Živojinović ističe da je dugo trpio posljedice kidnapovanja.
– Dešavalo mi se da sam se plašio da ostajem sam ili idem negdje, ali prevazišao sam to još kao klinac. Presjekao sam i shvatio da neću dozvoliti sebi da se tresem i traumiram. To nije život i ja tako nisam želio da živim. Moj moto je – idemo dalje! Upravo to želim da objasnim u filmu. Pored toga, moji roditelji nisu željeli da od mene naprave debila i drže me pod staklenim zvonom. Htio sam slobodu, malo-pomalo i privikao sam se. Dobio sam drugu šansu za život i sada mi je OK. Neke rane su neizlječive, ali idem naprijed! – poručuje Živojinović, koji uspješno gradi muzičku karijeru snimivši tri hita i pjesmu za popularnu seriju „Ubice mog oca“.
(Kurir)
