Elena je na kruzeru upoznala dosta starijeg muškarca, u kom je videla dobru priliku i poletela da se uda za njega. Međutim, tek kada su se venčali, shvatila je da je istina malo drugačija.
Prenosimo vam njenu ispovest:
“Odmah nakon srednje škole prijavila sam se za kruzer i tada nisam znala da ću postati obična fufica, ali nažalost izgleda da jesam. Radila sam u jednom baru, naravno zbog mog izgleda, ali nakon smene sam često završavala u sobama bogatih biznismena, najčešće matoraca preko 50 godina. Pare koje su nudili teško koja žena bi odbila.
Jedan takav, tačnije malo stariji, ima 64 godine, ma pravi švaba, sa žutom kosom i staračkim pegama na sebi, bio je skoro pa redovna mušterija. Dane je provodio u baru, sedeći i gledajući u mene. Na raju mi je ponudio da se udam za njega, što mi je na prvu pomisao bilo grozno, ali nakon što sam malo razmislila i shvatila šta sve dobijam ukoliko prihvatim, prihvatila sam.
Udala sam se za njega i evo već skoro godinu dana živim u Berlinu. Za to niko od mojih ne zna i svi i dalje misle da sam na kruzeru.
Sve je bilo u redu dok nisam shvatila da matori nije toliko bogat koliko sam mislila, ima iznad proseka, ali krstarenje su mu uplatila deca kojih ima petoro. Tako da i stan u kom živimo teško da će ostati meni. Jedino penzija koja mu je 3350 evra možda ostane meni, opet moram se dobro raspitati da li i kod njih penzije ostaju suprugi, odnosno koliko, jer ako bude ispod 2.000 evra, mislim da mi se uopšte ne isplati spavati pored ovog matorog smrada.
Možda jesam fufica ali to mi je jedini način da nešto uradim od života, a ko misli da je lako i jednostavno i da mi je drago da spavam sa čovekom koji je stariji preko 40 godina, mogu samo da kažem – NEKA PROBA.”
