Došla sam do zaključka da je ova Luna i dobra kakva joj je majka, bez imalo stida i srama. Znači, zar je teško reći: “Luna, sačekaj da čovjek riješi svoju situaciju i, brate, napadaj ga.“ A ne: “Jao, pa ljubav se desila, pa ovo, pa, ljudi, oni se vole, ja tu vidim ljubav.“ Alo, neka joj neko objasni da je nečiji brak svetinja, kakav god bio ili u kakvom god haosu bio, dok se ne završi. Ah, zaboravila sam da je njen sadašnji muž isto bio zauzet, vjerovatno je bio “nesrećan“.
Ipak, ona je imala težak život, dijete razvedenih roditelja, pa rat u kom je bila jako aktivna, pa je muž mlatio, očigledno ne dovoljno, jer naučila ništa nije kad je već trpjela i tako otimala tuđe muškarce – napisala je Đulkica u otvorenom pismu i dodala da skida kapu Kristini Kockar za hrabrost.
– A druga stvar, Kiju neću da komentarišem. Možeš da učiš od nje, draga, šta znači biti kulturna dama s manirima jer džabe ti kilogram šminke i dobra odjeća kad nemaš grama mozga. Uči od drugih, vjeruj mi, pametnija si kad ne komentarišeš ljubav, jer nemaš pojma šta to znači. Da znaš, nikad ne bih podržala propast i ne možeš sreću graditi na tuđoj nesreći nikada! Kija je postupila baš kako bih i ja. I da je mali milion Luna, on će nju zaštititi i pitanje je vremena kada će se njoj vratiti. Živi bili, pa vidjeli. Uostalom, jedna od mojih životnih priča – završava Sinanova kćerka.
(Kurir)
