Prilikom krštenja deteta, kum se u njegovo ime odriče Satane, sjedinjava se sa Hristom i ispoveda veru Pravoslavne Crkve umesto deteta. Zato je kum za nas najbliži duhovni rođak koga imamo posle naše porodice.
Ali kao što „plemstvo obavezuje“, tako i kumstvo obavezuje pred Bogom i pred ljudima, jer kum ima za dužnost da vaspita svoje kumče u duhovnom životu. U stara vremena kum je bio obavezan da se stara o svome kumčetu ako bi njegovi roditelji umrli. To duhovno srodstvo između kuma i kumčeta veoma je značajno, jer obaveze kuma nisu samo društvene i ekonomske.
Neki misle da se odgovornost kuma svodi jedino na držanje deteta prilikom krštenja i prisustvovanje kao svedoka na venčanju. Nekada je bio običaj u malim gradovima da poneki bogataš krsti i po stotinu dece samo da bi kasnije imao glasačku mašinu. Na žalost, i pravoslavni roditelji su tražili bogatije i uglednije ljude za kumove iz finansijskih pobuda. Danas, međutim, pravoslavni bi trebalo da traže za kumove ako ih već nemaju od starine – ljude koji idu često na pričešće i koji istinski žive po učenju Pravoslavne Crkve.
Ne smemo zaboraviti ni obaveze koje kumče ima prema svome kumu. Ono treba da prilikom susreta sa kumom da ga toplo pozdravi (u staro doba celivala se ruka kumu), da mu čestita krsnu slavu, Božić, Uskrs, da ide sa njim na Liturgiju naročito na velike praznike.
Pokloni koji se razmenjuju među njima ne bi trebalo da budu novčane prirode, nego da imaju verski karakter. Duhovno srodstvo stvoreno kroz svetu tajnu krštenja i kroz svetu tajnu venčanja treba da se započne i usavrši kroz svetu tajnu pričešća. Hrišćani postaju prava braća i sestre u veri jedino kroz Evharistiju. Prilikom pričešćivanja mi postajemo jedno u Hristu i stoga naš politički i društveni položaj tu više uopšte nije važan.
Izvor: BastaBalkana.com
