– Jeste, donirali smo za ratnu siročad, za narodne kuhinje, za… Da ne nabrajam. Čini vam se da ničeg nema, da je sve pustinja. Al’ kad se nešto malo mrdne, kao i pustinja čim je orosi kiša, pokaže da je živa. Govorim o sugrađanima, o ljudima.
Varka je da ne postoje, i još je veća varka da je potreba za kulturom izumrla. Čim jednu varnicu u tu tamu ubaciš – blesak ljudskih očiju oduva mrak – kaže Bećković, prenosi Blic.
Bećković je rekao da je kultura i u srećnijim zemljama rezervisana za mali krug ljudi.
– Nama je to malo, hteli bismo više, a veće je čudo što postoji bilo šta i bilo kakva dilema oko toga. Čudo je što se uopšte koprcamo – kaže Bećković.
O stanju u našem društvu rekao je:
– Ušli smo u neku vrstu spiritističke seanse. U pogrešnom trenutku. Radimo na sebi i meditiramo – dok kuća gori. Samo da smo zadovoljni sa sobom, pa ćemo biti pomirieni sa svim i svačim. Učiniti da drugi misle da si srećan – to je jedini važeći moral. Srbija radi jogu na ivici provalije – rekao je Bećković.
– Zakasnili smo u procesu otuđenja. Nismo uskladili nivo otuđenosti sa trendovima. Imamo ajfon, a nemamo za zubara. Što i mi ne bismo bili pod iskušenjima pod kojima su svi – zaključio je Matija.
Izvor:
