I upravo ta misterija o njenom privatnom životu i transparentnost profesionalnog, koje se ogledaju u pravom i umetničkom imenu, čine njenu karijeru autentičnom, a nju izdvajaju iz mora onih koji svaku naslovnu stranu i pojavljivanje na malim ekranima slave kao svoj imendan.
Između ta dva imena je jedan život i jedan put sazdan od sreće i teških gubitaka, od radosti i često neisplakanih suza, ali pre svega od ljubavi, vedrine i dobre muzike. Taj život, kroz iskrenu i emotivnu ispovest, Slađana boji “alegro” ritmom, koji simbolizuje njen način života, osmeh i optimizam, ali je i sinonim njenog opstanka na estradi, snage da preživi kada je izgubila bebu, hrabrosti da nastavi onda kada se zauvek oprostila sa ocem. Njen “alegro” ne bi bio pravi, iskren i moguć bez porodice, prijatelja i supruga Zorana, kao što ni ona ne bi bila to što jeste bez želje za životom praćenim osmehom.
Kakva je razlika između Slađe Alegro i Slađane Dragaš?
“U suštini nema tu neke razlike. Dajem se Dajem se maksimalno i u poslu i u životu. I publici i prijateljima. Živim sa muzikom, i na sceni i van nje. Privatno skidam veštačke trepavice i nikada ne nosim štikle, iako imam problem sa visinom.
+Ne krijete da ste dva puta izgubili bebu, ali to očigledno nije uticalo na vašu sreću, brak i veliku ljubav. Kako ste prevazišli te periode, šta vasje održalo, dalo vam snagu i pomoglo da ne izgubite veru?
“Nijednog trenutka nisam sebi dozvolila da budem “crna” i depresivna. Bolan je to period, teška srca i pomislim i izgovorim da se to dva puta desilo, ali ne dam da mi ta činjenica život pretvori u strah jer on nikome ništa dobro nije doneo. Potrebno je direktno se suočiti sa njim i tako ga pobediti. Moraš da imaš ogromnu podršku partnera, ali da pre svega svojom snagom i voljom rešavaš takve probleme. Ni Zoran ni ja nismo dozvolili da nas obuzme tuga.
Zatvorili smo tu stranicu i krenuli dalje. Važno je da smo zdravi, da smo zajedno i sigurna sam da ćemo sve uspešno prebroditi.
Jasno je da ćete biti posvećena i brižna majka. O čemu najviše sanjate kada je o deci reč?
“Svaka žena ima istu želju, da jednog dana bude majka, kažu da je taj osećaj neopisiv. Imam puno prijateljica koje su majke i gledam ih kako se s vremenom menjaju. Žive za svoju decu. To želim i ja. Imam dva sestrića koji su mi sve u životu. Njihov osmeh ne može ništa da zameni. Maštam o tome da jedan takav osmeh uđe i u moj dom.”
Foto: Printskrin Foto: Printskrin
Jeste li spremni na mogućnost da se to možda neće desiti i da li će vam to srušiti život?
“Apsolutno ne želim da razmišljam na taj način. Moja drugarica Seka često kaže: “Kakve su ti misli, takav ti je život.” Verujem i borim se.
Gubitak oca za mene je najteži trenutak u mom životu. Kada ostanete bez roditelja, ta tuga ne može ni sa čim da se meri. Čini vam se da izgubite deo sebe koji se više nikada neće vratiti. I zaista je tako. Ta praznina se nikada ne popuni i ta rana ne zarasta. Najradije biste vratili vreme, a onda shvatite da morate da naučite da živite s tim. Živiteod uspomena, sećanja i priča. Moj otac je bio neopisivo ponosan na mene, na moj uspeh, na ono u šta sam izrasla. Još se trudim da ga ne obrukam, i dalje mu pokazujem šta sve mogu. Znam da sve vidi i čuje i da bi mi za sve što sam postigla rekao: “Bravo, sine”.
Šta vas je, posle svih gubitaka, podiglo da nastavite da pevate, sačuvate optimizam, hrabrost i sebe na kraju krajeva?
“Mene muzika leči od svega. U tom periodu napravila sam kratku poslovnu pauzu da bih se posvetila samo sebi. Posle toga, jednim izlaskom na binu sve je bilo lakše. Aplauzi, osmesi i podrška publike su nezamenljivi. Vera, vedar duh i vedre misli uvek me vode napred, kao i porodica, koja je moj početak i kraj svega. Mirna luka i sigurna kuća u kojoj mi niko ništa ne može. Kad kažem porodica, tu spadaju i mojinajbliži prijatelji. Moja sestra, majka, suprug i prijatelji glavni su razlog moje sreće i mog večitog osmeha. Oni čine moj svet na kome sam beskrajno zahvalna.”
