Ako vidite svoje dijete da pravi selfi, vrijeme je da se zabrinete

Kompjuteri, tableti, telefoni, ajpedi, laptopovi postali su naša svakodnevica, ono što se čini mnogo gorim jeste što su postali svakodnevica i našoj deci, čak i onoj najranijeg uzrasta.

“Deca sve češće radije biraju da ostanu kod kuće uz kompjuter ili mobilni telefon kako bi igrala igrice. Komunikacija se zbog toga svela samo na potrebe, pa i u razgovoru sa nekim, dete misli na igrice i često nije ni prisutno tu gde jeste“, navodi Gordana P., master vaspitačica jednog beogradskog vrtića.

“Roditelji im to omogućavaju. Najčešći razlog za to je naporan dan na poslu zbog čega daju deci telefon kako bi dobili malo mira, odmorili i imali malo vremena za sebe. Na taj način navikavaju dete na gledanje u ekran, bez nadzora gde deca posećuju razne sajtove, gledaju snimke na Jutjubu i tako se sreću sa različitim sadržajima koji nisu namenjeni deci, pa se često roditelji izenade otkud to detetu, gde je to čulo ili ih iznenadi to što burno reaguju kada im se uzme ili uskrati telefon“, objašnjava vaspitačica.

Kad zabava stvori problem

Ovaj način “zabave” deteta počinje da zabrinjava onog trenutka kada korišćenje mobilnih uređaja počinje da se odražava na njihov razvoj.

“Kada je u pitanju uticaj na razvoj deteta, dovoljno je da se setimo da deca najviše uče istražujući, ukoliko malo dete stavimo pred određeni uređaj i uskratimo mu tu mogućnost istraživanja, mi na neki način otežavamo njegov razvoj”, ističe Marija Končar, master defektolog Centra za rani razvoj u okviru Udruženja građana Roditelj.

“Korišćenje uređaja ovog tipa svakako može da utiče na razvoj govora. Kako bi se govor pravilno razvio detetu je potrebna stimulacija od najranijeg uzrasta, a to najbolje možemo da uradimo ‘živom’ pričom, odnosno, kada nešto radimo da to propratimo i pričom čak iako je dete novorođenče”, dodaje ona.

Kašnjenje govora se može nadoknaditi ukoliko nema neku patološku osnovu. Međutim, kod ovakve dece se mogu pojaviti i simptomi autizma.

“Ta činjenica se može objasniti time što deca koja su previše izložena televiziji ili telefonu su slabije socijalizovana, imaju slabije razvijen rečnik ili govor uopšte, što i jeste jedan od odlika autističnog spektra”, ističe Marija Končar.

Deci preko dve godine do dva sata dnevno

Mobilni telefoni i kompjuteri u očima dece “Deca digitalne uređaje tretiraju kao neku vrstu moderne slikovnice, pa deca reaguju na slike i te magične fenomene koje kompjuter pruža. Neke stvari mogu da usvoje daleko pre nego ljudi koji su opterećeni znanjima i koji na neki način zaziru od tehnologije koju ne poznaju, u tom smislu, mladi su mnogo prijemčiviji”, ističe sociološkinja Aleksandra Janković. Iako se ne može sa preciznošću odrediti granica do koje godine dete ne bi trebalo da koristi mobilni telefon, defektolog preporučuje da se deci pre dve godine ne daju digitalni uređaji. “Svako prekomerno izlaganje određenoj aktivnosti može naneti štetu. Trebalo bi odrediti vreme u toku dana kada su svi uređaji ugaše. Takođe, može se zaključiti, prema nekim istraživanjima, da deca ne bi trebalo da provedu više od dva sata dnevno ispred telefona/računara/televizora. Mada je bitnije obratiti pažnju na sadržaj nego na vreme”, tvrdi defektolog.

Gde roditelji greše?

Koliko je bitan sadržaj koji gledaju, objašnjava i sociolog Aleksandra Janković, koja ističe da mnogi sadržaji do kojih deca dolaze nisu adekvatni njihovom uzrastu.

“Upravo zbog toga jako je bitno da postoji roditeljski nadzor. Ko ostavlja dete od dve-tri godine da se samo igra sa mobilnim telefonom nije baš odgovoran. Ako se taj kompjuter ili telefon shvati kao neka vrsta igre u kojoj učestvuje i dete i roditelj, onda ima smila, ali ako detetu ostavimo telefon da to bude njegova zabava bez nadzora, onda je to krajnje neozbiljno. Davanje detetu da se igra maminim telefonom dok ona radi nešto drugo je nešto što se zove otaljavanje roditeljske obaveze”, objašnjava ona.

Takođe, ono što odrasli često zaboravljaju, jeste činjenica da deca podražavaju njihovo ponašanje.

Savet za mame i tate

Roditelji pre svega treba da se ponašaju roditeljski, to je ono što često izostane.

“Kada kažem roditeljski mislim da ukoliko se detetu da tablet da mu se pokaže kako se on koristi pokazivanjem dobrog primera, npr. kako da tablet koristi da bi crtalo. Takođe, ne puštati deci TV kanale već DVD snimke ili kanale i emisije prilagođene deci i njihovom uzrastu. I ono što je najvažnije, da razgovaraju sa decom o onom što gledaju i objasniti im sve što im može biti zbunjujuće”, zaključuje Marija Končar.

Sociolog akcenat stavlja pre svega na direktnu komunikaciju.

“Prva preporuka za roditelje jeste da deca moraju da provode više vremena u komunikaciji koja je direktna, nimalo virtuelna, ako u tu komunikaciju ubaci kompjuter i telefon u redu, ali ne može kao nekad da se upali televizija i da deca besomučno gledaju crtaće isto tako ni mob tel ne može da bude zamena za roditeljsku pažnju i komunikaciju”, kaže Jankovićeva.

Trka za novcem, sve češći prekovremeni rad na poslu i naporniji život jesu nešto što se događa svakom roditelju, ali ne i razlog da dozvole da im decu vaspitava tehnologija.