Postoji vrlo malo ljudi koji znaju celu priču o mom detinjstvu. Prijatelji znaju delove – da sam usvojena, da su moji roditelji preminuli, ali detalje ne.
Godinama, moja majka, trpela je zlostavljanje i ćutala o tome zbog uvrnutog sporazuma sa njenim ocem: ona će ćutati, a on neće dirati druge ćerke.
Otišla je od kuće kada je imala 18 godina. Tada je shvatila da on nikada neće održati svoje obećanje. Ja sam tada već bila rođena.
Odlučila je da ga prijavi. Da bi izbegli zantiželjna pitanja, moja porodica izlovala se od svih. Čudnom slučajnošću, moja majka je otišla da prijavi dedu istovremeno kada je policija pronašla dvoje njene braće koja su pobegla od kuće.
Brzo su povezali sve tačke i shvatili o čemu se radi.
Prošlo je još šest meseci pre nego što su moju majku počeli da ispituju o mom poreklu. Cela porodica je tvrdila da je zatrudnela sa nekim radnikom na održavanju u jednom hotelu, ali socijalni radnik nije odustajao.
Na kraju je priznala da sam dete mog dede. Test krvi zapečatio je sudbinu moga dede, a on je osuđen na 20 godina zatvora zbog seksualnog zlostavljanja i incesta.
Nažalost, to što je moj otac bio iza rešetaka, nije značilo da sam sigurna.
Moju majku je tada sve stiglo, nije mogla da izdrži i počela je da se drogira. Da se drogira i nastavlja ciklus zlostavljanja. U to vreme imala je dečka, a ja sam bila deo njihovih seksualnih igrarija. Slikali su me i snimali i prodavali to kao dečiju pornografiju. Moja majka se obesila 7. avgusta 1996. godine, kada sam ja imala pet godina.
