Ja sam inače optimistična osoba. Verujem da sve može da se reši i da ne treba dramiti bez potrebe. Upravo zato moram da kažem da je moderno roditeljstvo u ozbiljnom problemu, a nadam se da ćete slušati, ali veoma pažljivo.
Radila sam sa decom širom sveta, a u poslednje dve decenije sve češće se susrećem sa komentarima roditelja, koji baš kao i ja smatraju da postoje ogromni problemi. A, evo koji su to najveći.
Počeli smo da se plašimo svoje dece. Kada ujutro pravimo doručak i grejemo mleko za decu, ako kažu da žele drugačiji preliv ili bilo šta što bi im više odgovaralo, počnemo da paničimo i menjamo sve po njihovoj želji, samo kako bi im udovoljili. Greška! Ko je u toj priči roditelj, zašto sve mora da bude po njihovom? Niko ne kaže da bi trebalo konstantno da naređujete, ali ne treba ni sebi da stvarate dodatno opterećenje, tako što ćete im udovoljavati u svemu. Zapitajte se kakvu im lekciju na taj način šaljete. Da će dobiti sve što požele, ako požele. Hoće li?
Kada se deca loše ponašaju, roditelji su često skloni da to pripišu onoj “tako sva deca rade”. Verujte, nije tako. Deca su u stanju da urade mnogo više od očekivanog, bilo da se radi o manirima, poštovanju prema starijima, samokontroli i velikodušnosti. Mislite da deca ne znaju da sede pristojno u restoranu za večerom? Ili da ne znaju da za sobom pospreme i počistite? To je glupost, jer jedini razlog zašto mislite da to ne znaju i ne mogu je taj što im niste nikada dali priliku da nauče. Podignite lestvicu očekivanja i videćete šta su sve u stanju da savladaju.
Izgubili smo osećaj da i drugi učestvuju u procesu odgajanja naše dece. Ranije su to bili i nastavnici, vozači buseva, prijatelji, drugi roditelji dece sa kojom se naša deca druže. A, onda se odjednom desilo da se unervozimo svaki put kada neko drugi kaže nešto o našoj deci, jer pobogu ko su oni da nama govore kako će se oni ponašati. Ipak su to naša deca. Podržavamo samo one koji podržavaju naš način odgajanja, iako on uopšte ne mora biti ispravan. Previše svojatamo decu i imamo ekskluzivno pravo da samo mi utičemo na njihov rast i razvoj.
Sjajno je to što imamo sva moguća tehnološka dostignuća koja nam olakšavaju svakodnevicu. Možemo da naručujemo hranu i namirnice onda kada se umorne vratimo sa posla, pritiskom na dugme ugrejemo gotovo jelo. Proverimo stanje na bankovnom računu jednim klikom. Sve je to impresivno, ali to takođe ima svoje mane. Decu treba učiti strpljenju, a u okruženju u kojem je sve dostupno odmah to je gotovo nemoguće. Ako budu mislili da se hrana sprema za tri minuta, oni neće nikada poželeti da nauče da kuvaju i da shvate koja je razlika između pripremljene hrane u koju se uložilo vreme i trud, od one koja dođe gotova. Zato, vi kao roditelji treba da im objasnite koje su prednosti prečica u životu. Kako onih tehnoloških, tako i onih koje se koriste svakodnevno u životu. Objasnite im i koje su prednosti čekanja i strpljenja.
Odjednom sve vaše potrebe nisu primarne, što je delimično i očekivano. Međutim, nisu više ni na drugom mestu, a jedino što znate jeste da su deca na prvom mestu. Zalažem se za to da deca budu na prvom mestu, ali bez potrebe da apsolutno zanemarite sebe. Tako se često dešava da mame ustaju sto puta iz kreveta kako bi ispunile prohteve svoje dece. Kao i očevi. Ne postoji ništa loše u reči NE ponekad. Postoje jednostavno situacije u kojima je sasvim opravdano reći NE i objasniti deci zašto to radite. Bez obzira na to koliko želite da udovoljite deci, treba da znate da je sasvim ok da udovoljite i sebi.
Bojim se da ukoliko ne počnemo da radimo na ispravljanju ovih nekoliko grešaka, budućnost bi nam mogla pokazati prave posledice. Deca će odrasti u sebične, nestrpljive i nekulturne odrasle osobe. Neće to biti njihova greška, već naša. Zato, molim vas, roditelj, širom sveta borite se više. Dajte sebe manje. Dopustite deci da se razvijaju i pripremite ih na to da treba da budu uspešni u stvarnom svetu koji ste vi stvorili za njih, ali morate da ih pustite da nauče sami, prenosi Huffington Post.
