Kako su djeca došla na vlast?

Najveći problem u ovoj situaciji je da je prijateljski odnos ravnopravan, a uloga deteta u porodici jednostavno nije i ne može biti ravnopravna sa ulogom roditelja. Vi morate da rasuđujete i upravljate porodicom, inače to niko neće raditi.

ULOGA RODITELJA

Uloga roditelja je da postavi pravila i granice u porodici i da se uveri da ih svi poštuju. Međutim, ovo nije jedina uloga koju roditelj ima. Roditelj je i učitelj, jer pomaže deci da nauče kako da se lepo ponašaju i trener, jer pruža izazove detetu da postane još bolje. Ako želite da vaspitate dete kako treba sve ove uloge su važne.

SVE JE LAKO KADA SU DECA MALA

Kada su deca veoma mala relativno je lako imati glavnu reč u svemu. Roditelji su ti koji donose odluke, organizuju dečiji dan i stvari za kuću. Oni tada mogu da nadgledaju dečije ponašanje i odluče šta je dobro, a šta ne. I obično su deca u uzrastu do 10 godina dosta poslušna. Upravo se u tom periodu roditeljima javlja želja da razviju prijateljski odnos sa njihovom decom. Deca tada slušaju roditelje, rade ono što im se kaže i žele da provode vreme sa roditeljima isto koliko i oni sa njima.

Kada naiđe adolescencija cela ova situacija se menja. Dete želi da preuzme celu stvar u svoje ruke i javlja se nedostatak poštovanja prema roditeljskom autoritetu. U ovom periodu veliki broj roditelja ima problem da ponovo preuzme kontrolu nad situacijom. Ako se, uz to, nikada ranije niste postavili kao onaj ko ima glavnu reč, može vam izgledati nemoguće da to postignete kada vaše dete postane predtinejdžer ili tinejdžer.

Ovo se dešava zbog toga što je adolescencija period u kome dete želi da postane nezavisna osoba. Deca ovo žele da postignu odbojnošću prema drugim odraslim ljudima. Naklonjeni su svom društvu i veruju da ih jedino oni razumeju. Ne vole da budu u društvu odraslih, a naročito ne žele da budu sa onima koji im govore šta da rade.

Deca će na različite načine, više ili manje prikladne, pokazati da im se ne sviđa vaš autoritet. Mogu prevrtati očima ili uzdisati kada im nešto kažete ili odgovarati rečenicama tipa “Nemoj mi stalno govoriti šta da radim!”. Ali ima dece koja saopštavaju da su uznemirena na veoma loše načine kao što su preterano psovanje, destruktivna ili agresivna ponašanja.

LAKI I TEŠKI IZBORI: KADA JE RODITELJ TAJ KOJI MORA DA DONESE ODLUKU

Mnogo roditelja uključuje decu u donošenje porodičnih odluka, što je odlična stvar koja deci pomaže da postanu nezavisna. Što je dete bolje naučilo da bude nezavisno bolje može da donosi životne odluke koje ga vode ka uspehu.

Međutim, deca uključena u proces donošenja odluka mogu sasvim prirodno da zaključe da se i ona pitaju za sve. Da biste ovo sprečili morate biti jasni kada i ona “imaju glas”. Ovo nije baš jednostavno i zapamtite da postoje stvari oko kojih deca mogu da se izjasne, ali u vezi kojih ona ne mogu da donesu konačnu odluku. Roditelji bi trebalo da uvek imaju poslednju reč oko sigurnosti, zdravstvenih pitanja, obaveza i slično.

Možete čuti detetovo mišljenje, ali vi ste ti koji treba da odluče u koliko sati da se vrati kad izađe, da li ima dovoljno obaveza u kući, da li su ocene dobre, da li je nešto zdravo ili ne za dete… Sve ove stvari spadaju u tzv. “teže odluke” i možete jasno reći detetu da vi o njima odlučujete jer ste vi roditelj i brinete o vašoj porodici na najbolji način koji možete.

Sa druge strane, “lake odluke”, one koje ne utiču na bezbednost, zdravlje, uspeh i razvoj deteta su one o kojima deca svakako mogu da odlučuju.Ovde spada izbor odeće koju će da nose, koji film porodica da pogleda ove nedelje, koliko će da skrate kosu, kojom bojom da nalakiraju nokte i sl. Podstaknite vaše dete da donosi ove odluke i poštujte ih. Pustite dete da oblači šta hoće, naravno ako nije neprikladno.

Nikome nije lako da odredi tačnu granicu kada dete može da odluči i kada ne, zbog toga se deca i roditelji toliko prepiru i svađaju tokom adolescencije. Pokušajte da odlučite unapred kada vaša mora da bude poslednja, a kada dete može da pokaže svoju nezavisnost.

KADA DECA MISLE DA IMAJU ISTO PRAVO GLASA

Deca, naročito tinejdžeri, žele kontrolu. Ova želja u potpunosti pripada ovoj razvojnoj fazi. Isto tako, deca žele da budu ravnopravna sa roditeljima. Ali, dok može da predloži u koji restoran da idete, dete ne bi smelo da odlučuje o tome u koliko sati mora da bude kući.

Isto tako deca umeju često da kažu “Ako ti možeš zašto ne mogu i ja?”. Međutim, ovde se ne radi o vama već o detetu i zato se fokusirajte na njega. Nemojte doći u situaciju da se branite. Budite jasni u svojim stavovima. Kažite detetu da ne mislite da je spremno za to što traži na primer. Vaši razlozi treba da budu povezani sa odgovornošću i sposobnošću donošenja odluka.

PREGOVARANJE

Deca mogu da imaju pravo glasa sve dok vam se obraćaju na korektan način, ali na kraju roditelji donose odluku. Nemojte voditi pregovore odmah nakon što je odluka donešena. Dajte detetu bar jedan dan pauze. Biće vam svima lakše da razgovarate nakon što su se smirile strasti. Pokušajte da ostavite otvorenu komunikaciju. Ako je vaše dete ljuto ili pak ćutljivo uvek mu kažite da može da razgovara sa vama o tome kada se malo smiri. Uvek mu pokažite da ste tu da ga saslušate.

NE SPUŠTAJTE SE NA NIVO DETETA

Spuštanje na dečiji nivo u svađi će vaše dete uveriti da nemate nikakvu kontrolu. A sigurno ne želite da izgubite vaš roditeljski autoritet. Ovo znači da ne treba da se svađate ili prepirete sa vašim detetom na njegovom nivou. Pokažite svoj autoritet tako što ćete znati kako da kontrolišete situaciju kada ste ljuti. Ljutiti je ljudski i nemoguće je ne ljutiti se, zbog toga planirajte unapred i pronađite druge sa kojima možete da razgovarate o problemima sa decom, bio to partner, prijatelji, rođaci ili psiholog.

Ako mislite da niste uvek vi onaj ko odlučuje i želite da učvrstite vaš autoritet morate biti spremni za početne negativne reakcije vašeg deteta. Svaka promena u dinamici porodice izaziva reakcije. Ako se detetu čini da gubi kontrolu i moć ono će se buniti. Morate biti čvrsti i znati da radite ono što je najbolje za vašu porodicu.

Izvor: najboljamamanasvetu.com