Uz dovoljno motivacije i posvećenosti svako može da poveća svoje mentalne sposobnosti i postane pametniji. Donosimo vam deset saveta kako da vam to pođe za rukom.
1. Posetite nova mesta
Iako mnogi uživaju u rutini i vole da odlaze u iste kafiće, putuju istim putem do posla ili posećuju ista mesta – mozgu ipak treba izazov i manje poznata situacija koja će da ga stimuliše. Zato, kad god imate priliku za promenu iskoristite je.
2. Obratite pažnju na celoživotno učenje
Edukacija i učenje nakon završetka formalnog obrazovanja je najbolji omjer uloženog vremena, energije i novca. Usvajanje novih vještina i znanja bit će od velike koristi za vaš mozak koji će se na taj način biti zdraviji, a um oštriji.
3. Čitajte knjige
Čitanjem održavate aktivnost mozga, ali i povećavate njegov kapacitet. Čitanje na mozak deluje stimulativno na nekoliko različitih načina. Uz vokabular i primere ispravne gramatike, knjige utiču na maštu, ali i smanjenje stresa.
4. Čitajte i gledajte vesti
Kad je jednom steknete, teško ćete da se rešite ove navike. Pola sata nakon buđenja ili pre spavanja – prelistajte novine, poslušajte vesti na radiju ili ih pogledajte na TV-u. Poslužiće vašem mozgu i stvaranju kritičkog mišljenja o određenim događajima.
5. Trenirajte mozak
Kao što je trenirate svoje telo, tako trenirajte i mozak. Postoje brojne igre namenjene izoštravanju mentalnih sposobnosti i vežbanju mozga.
6. Izbegavajte tehnologiju
Iako je učinila čuda za suvremenog čoveka, tehnologija mu je nanela i štetu. Sve manje razmišljamo, a sve više se oslanjamo na tehnologiju. Stvari koje bi inače radili „ručno“ i o kojima bi bili prisiljeni da mislimo – danas guglamo. Zato kad god imate priliku ostavite tehnologiju po strani.
7. Crtajte
Ne morate da budete posebno talentovani da biste se slikovno izrazili. Crtanje jednostavno stimuliše mozak, održava vas prisutnima u sadašnjem trenutku, a pažnju usmerava na detalje. Ujedno deluje i terapeutski.
8. Razgovarajte sa zanimljivim ljudima
Isti događaj ljudi mogu da tumače na različite načine u zavisnosti od vlastitog iskustva, znanja ili percepcije. Zato je veoma važno družiti se i razgovarati sa ljudima o njihovim idejama i viđenjima određenih društvenih događanja. Utišajte malo svoje misli i saslušajte druge.
9. Pazite šta jedete
Ukoliko želite da poboljšate aktivnost svog uma obavezno obratite pažnju na ishranu jer ona ima veliki uticaj. Istraživanja su pokazala da loša i nezdrava ishrana kod dece utiče i na lošije rezultate prilikom rešavanja testova inteligencije.
10. Bavite se fizičkom aktivnošću
Istraživanja su pokazala kako ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću imaju bolje rezultate na testovima inteligencije. Vežbanje podstiče proizvodnju neurotransmitera i utiče na poboljšanje raspoloženja i smanjenje stresa.
Da na sposobnost mozga i kognitivnog mišljenja može da se utiče potvrđuje i dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije i doktor sportskih nauka, saradnik UNICEF-a za ranu edukaciju, osnivač Mense Srbije, autor programa NTC sistem ucenja, koji sa Urošem Petrovićem predaje ovaj inovativan način rada u više od 20 drzava Evrope i jedan od najvećih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece.
– Poenta je da, kad god mislimo, mi povećavamo kognitivne sposobnosti. Sve prethodno nabrojane situacije nas primoravaju da mislimo: kako da se snađemo gde da jedemo u nepoznatom gradu, kao da se ponašamo u različitim kulturama… Mi, u stvari, moramo da naučimo da mislimo odmalena. To je tajna. Čim je dete progovorilo, mi moramo da ga ispitujemo, da mu postavljamo pitanja da bi oni mislilo – objašnjava dr Rajović, navodeći primer kako dete od oko četiri godine možemo podstaći na mišljenje ako šetamo sa njim po sunčanom danu.
Ako u toku šetnjevidimo našu senku, dete nećemo pitati šta je to, pa da ono formuliše da je to senka. Mi ćemo mu postavljati više pitanja da dete misli: ko te prati svaki dan? Većina dece odgovara mama ili tata. A mi dodamo: ko te prati svaki dan samo po sunčanom danu (mama i tata te prate i kada je sneg).
– Deca onda malo misle, vrpolje se, razmišljaju i kažu senka. To je dakle mnogo bolje nego da smo ih pitali šta je to. Čim su progovorili, mi moramo da počnemo da im postavimo pitanja za razmišljanje. Tako ćemo malo starije dete pitati: Šta to može da preleti malo selo, ima perje, a nije ptica. Onda dete pita pa kako to ima perje a nije ptica, razmišljaju, a mi im pomognemo: to baš nije uobičajeno, možete da gledate na filmovima. Onda oni postave još koje pitanje, pa se seti: indijanska strela – priča dr Rajović i dodaje da tajna jeste da učimo dete da misli. Deca dok misle, dok iščekuju svoje odgovore, sve što znaju vrte po glavi i povezuju, a kada daju odgovor, oni su srećni, puni endorfina.
Zato treba da iskoristimo taj biološki momenat kada deca otkrivaju svet, kada se stalno čude, kada su srećni kada nešto nauče. Takva deca bi, prema rečima našeg sagovonika, trebalo spremna da dolaze u školu.
Važno je i da odrasli odgovaraju na pitanja dece. Ako ne znamo, da otvorimo enciklopediju, da dete vidi da se mi trudimo oko njega.
– Međutim, roditelji često nemaju vremena jer jako mnogo rade, dođu umorni, pa im je lakše da detetu uključe TV ili igricu, a dete koje ulazi u virtuelni svet nema granicu. Ono u njemu može da ostane i dva-tri sata. Onda se gubi komunikacija dete-roditelj jer ne može video-igrica da zameni roditelja. Stvara se pogrešno okruženje, poremećaji pažnje i koncentracije, što može biti problem kasnije, u školi – kaže dr Rajović, autor knjige „IQ deteta –briga roditelja“, ističući da roditelji mnogo utiču na kognitivni razvoj dece.
Izvor: Zena blic
