Sve što sam želela u tom trenutku je zagrljaj muškarca kog volim, ali nisam prestajala da jecam. Pokušavala sam da budem prisutna u tom intimnom momentu ali moj um je bio u haosu.
Kroz suze sam konočno progovorila i obratila se mužu: „Da li se osećaš kao da sam te obmanula?“
Na šta se on nasmejao i upitao me: „O čemu ti to govoris?“
Ja sam nastavila: „Da li me nekada pogledaš i u sebi pomisliš da više nisam ona ista devojka koju si upoznao, da nisam ono što si očekivao da ću biti?“
Instinktivno sam se udaljila od njega na kraj kreveta da ne bi gledao kako jecam (to sam obično radila na podu kupatila). Tresla sam se.
Napokon mi se obratio nežno: „Draga, tako mi je žao što si uopšte i pomislila na tako nešto. Ja sam tako ponosan na tebe, i srećan što sam tvoj muž“.
„Ali ja nisam izgledala ovako kada si me oženio“, odgovorila sam.
„Draga, tada si bila lepa, a sada si još lepša“.
Ostala sam bez teksta.
Devet godina smo u braku, imam dvoje dece, tri kuće, četiri posla, i dodala sam više od 40kg. Da, dobro ste pročitali.
Kada sam u krevetu sa njim imam potrebu da spavam u vreći za spavanje samo da bih ga poštedela toga da dodiruje moje telo kojeg se stidim svakodnevno. Izbegavajući intimne odnose sa njim, imam utisak da ga spasavam od nečega.
Većina mojih dragih prijateljica se suočava sa ovim problemom. Bol koju osećaju stvara nevidljivi zid i narušava dobre odnose koje su imale sa muževima.
Zato sam beskrajno zahvalna svom mužu koji me voli uprkos svemu i poklanja mi svoju ljubav, čak i onda kada je ja ne osećam prema sebi. Hvala ti.“
Izvor: Yumama
