„Imala sam 20 godina, bila sam praktično beskućnica, bez posla i bez kontrole. Poznavala sam svog dečka svega mesec dana, i nisam verovala da će naša veza opstati“, započela je ona svoju priču.
Ipak, stvari su se zakomplikovale dodatno – Džesi, kako je prijatelji zovu, ostala je trudna.
„Moja situacija se nija razlikovala od hiljade drugih žena koje su ostale trudne neočekivano. Ipak, moja priča je jedinstvena, jer sam dala sina na usvajanje, a potom se udala za njegovog oca i sa njim dobila još dvoje dece. Ludo“, nastavila je ona.
Džesika je rekla kako je od malih nogu maštala da se uda mlada i osnuje porodicu sa čovek koji će biti poseban. Ali, kako se to nije desilo, pred njom su bile velike odluke i tri puta – abortus, usvajanje ili majčinstvo.
„Bila sam trudna sa mladićem kog sam jedva poznavala. Morala sam to da saopštim roditeljima. Mislila sam kako nisam spremna za sve to. Jedva da sam bila odrasla“, navela je.
Rešila je da da bebu na usvajanje, kako bi joj na taj način pružila šansu u životu.
„Ako čitate moju priču i u sličnoj ste situaciji nemojte tako lako da otpisujete usvajanje. S poverenjem i napornim radom, rezultat na kraju može da bude neverovatan“, objašnjava ova 26-godišnja žena iz San Dijega.
Džesika je takođe rekla da je ta trudnoća od nje napravila čoveka, i da ju je dovela od „idiotluka od odgovornosti“. Ona je našla posao, upisala školu kozmetike, i poradila na odnosu sa svojim dečkom.
„Ta beba je bila poziv na buđenje za nas oboje. Mi smo sve uradili da dovedemo taj proces do kraja – brinuli smo o trudnoći, rodila sam, provela sam 48 sati u bolnici. Naš sin bio je naš samo 48 sati“, rekla je, dodajući kako je osetila iznenadnu ljubav prema sinčiću kog je rodila, silno mu se izvinjavajući što ne može da brine o njemu.
Ipak, tvrdi da je znala da radi pravu stvar jer je samo tako njena beba mogla da ima život kakav zaslužuje. I mada, nakon usvajanja, nije više bilo potrebe da budu zajedno, Džesika i njen dečko odlučili su da ostanu u vezi. Na koncu svega oni su i stupili brak. Ubrzo je ponovo zatrudnela, ali ovog puta situacija je bila drugačija – oboje su bili zaposleni, njen muž je radio odličan posao kao oficir, imali su krov nad glavom i redovne prihode. Oni su, naravno, zadržali dete, a kasnije Džesika je rodila još jedno.
Bili su srećna porodica s dvoje dece, ali nju je mučio osećaj krivice i besa zbog prvog sina kog je ostavila. Na kraju, uspela je da dođe do svog sina.
„Viđamo naše prvo dete dva puta godišnje, ne zbog zakona, već zbog toga što živi predaleko od nas. Zna da smo njegovi roditelji i šta je sve usledilo tome da ga damo na usvajanje. On zna da ima rođenog brata i sestru. Zahvalna sam ljudima koji su ga usvojili, ljubazni su. Naš odnos bazira se na ljubavi koju svi imamo za našeg dečaka“, istala je Džesika i zaključila da „uvek postoji nada, i da može da se napravi lepota iz pepela“.
Šta vi mislite o ovoj priči, da li je ona ispravno postupila?
Žena blic/Love What Matters
