Sa najvećim osmehom na svetu, Ana je izvela svog sina Vukotu iz Instituta za neonatologiju. Nakon problema sa disanjem, male težine pri rođenju, njegovo zdravstveno stanje je sada potpuno stabilizovano, dok je Ani ostala samo još jedna doza hemoterapije.
“Jako sam uzbuđena jer idemo kući. Zaboravljamo sve te, da kažem, loše stvari, koje su u stvari donele nešto lepo. Idem sa Vukotom i svojim mužem kući. danas je cela planeta moja”, nasmejano priča Ana Đoković.
Retke su situacije kada pacijent ne posluša savet lekara. Zbog toga je ova priča jedinstvena.
Ana je u 4. mesecu trudnoće, krajem februara, prvi put čula otkucaje srca svoje bebe. Istog tog dana lekari su joj saopštili strašnu vest – invazivni karcinom grlića materice. U tom trenutku tumor je bio veličine oko 3 centimetra, a mišljenja lekara bila su podeljena. Neki su joj predlagali prekid trudnoće, imala je čak i konzilijarnu odluku za to, dok su joj drugi savetovali da ipak može da izgura, barem do 7. meseca.
Odlučila se da rodi, iako je za mnoge to bilo neodgovorno. I nakon toga nije sve išlo po planu. sredinom maja, u 27. nedelji trudnoće, Anino zdravstveno stanje se naglo pogoršalo. Život joj je visio o koncu. Obilno krvarenje lekari u Kliničkom centru Podgorica nisu mogli da zaustave. Odlučili su da je avionom prebace u Beograd i u roku od sat vremena ona je bila u klinici “Narodni front”. Naši ginekolozi uradili su hitan carski rez, a nakon toga izvadili joj i ogroman tumor, ali i matericu. Mali Vukota, težak svega 1.300 grama, prebačen je na Institut za neonatologiju. I tada je počela njihova druga borba za život.
“Njegov oporavak, za bebe koje su rođene pre vremena, bio je dobar. Prvo je bio na intenzivnoj nezi, imao je i problema sa disanjem. ali od 1.300 grama, koliko je imao pri rođenju, danas iz bolnice izlazi sa 3.200”, ponosno kaže Ana.
Kako je njen sin napredovao, tako je i ona bila sve bolje. Prvi nalazi nakon operacije pokazali su da nema nijednu malignu ćeliju.
“Rezultati na magnetnoj rezonanci su odlični. iz preventivnih razloga propisane su mi radioterapija i hemoterapija. Za ova dva i po meseca, radnim danima sam išla na terapiju u Podgorici, a onda sam vikende provodila u Beogradu sa sinom. Ostala mi je još jedna hemoterapija. Čuda se dešavaju, a u ljubavi i veri je zaista sve moguće”, poručila je Ana.
Izvor:
