Ona je pre dve godine imala iskustvo u vinkovačkoj bolnici, a ovo je njena priča:
“U 11. nedelji trudnoće sam prokrvarila, pa sam otišla kod doktorke da me pregleda. Ona je preglednom utvrdila da je bebi stalo srce pa me je poslala na odeljenje ginekologije u Vinkovce. Napomenula je tamošnjem osoblju da me bolje pregledaju i da potvrde dijagnozu. Naravno da to niko nije uradio, a ja nisam znala šta me čeka”, rekla je ona.
Istakla je da je kiretaža takođe rađena bez anestezije, da je histerično plakala i da je povraćala od bola, a da je dva sata kasnije puštena kući.
“Doktorka koja je to radila nije progovorila ni reč sa mnom, a sestra se za vreme kiretaža drala na mene da se opustim, dok sam ja padala u nesvest od bola”, rekla je ona.
Traumatično iskustvo je doživela i Tatjana Nikolić iz Vukovara koja je pre tri meseca uradila kiretažu u vukovarskoj bolnici takođe bez anestezije.
“Pre tri meseca sam imala spontani pobačaj pa sam morala na kiretažu. Zamolila sam ih da mi daju nešto protiv bolova, ali mi nisu dali, niti su mi prethodno rekli da mi neće ni dati. Da sam znala šta će biti išla bih kod privatnika na zahvat. Doktorka mi je rekla da prestanem da plačem, a na moje “boli me”, ona mi je rekla: “Tebe ne boli, ti si razmažena, prestani ili ću te ostaviti na pola posla.
Potom su me preneli u sobu kao psa, a sat vremena kasnije su me pustili da idem kući. Išla sam da se žalim na takvo njihovo ponašanje ali su mi u upravi rekli da je sve rađeno u skladu sa pravilima. Meni je ovo iskustvo ostavilo traumu za čitav život”, rekla je ona.
Druga žena je ispričala da je u 10. nedelji trudnoće imala spontani pobačaj i da je zbog toga morala na kiretažu. Međutim, ni ona nije dobila anesteziju, a uz to je pretrpela i ogroman psihički i fizički šok. Istakla je da joj je zahtev obavio specijalizant.
“Doktorka koja je ovo trebala da obavi je žurila jer je bio petak. Pogledala je početak zahvata, pa mu je onda rekla da samo tako nastavi. Molila sam ih da me uspavaju jer me je bio strah, ali su mi rekli da je operaciona sala zauzeta i da ne mogu da me uspavaju. Trpela sam bolove nedelju dana, što je po doktorima bila normalno. Onda me je jednog dana suprug zatekao kako na terasi jecam od bolova. Došla sam ponovo kod doktora koji je rekao: “Nisu dobro očistili, hajmo opet”.
Dali su mi neku infuziju i tada je počeo moj pakao. Grumeni krvi su ispadali iz mene, boja mog lica je bila bela, a sestra je na svoju ruku skinula infuziju i rekla mom suprugu da me za par sati više neće biti, da je ona to još nije videla. Tada je nastala panika i svi su utrčali. Na kraju sam zahtevala da me operiše ličlno šef klinike ili idem kući. Pitali su me da li imam dece, jer ako imam nema veze što su pogrešili, dosta mi je jedno dete.
U bolnici sam bila osam dana i na kraju me je operisao šef klinike. Godinu dana sam bila sigurna da više neću moći da rađam, ali na sreću prevarila sam se. Ima dosta dobrih lekara koji rade svoj posao, ali ja sam nažalost imala tu nesreću da naletim na one koji nisu takvi”, rekla je ona.
Jedno posebno traumatično iskustvo je ispričala je žena koja je primljena na odeljenje ginekologije u Osijeku, gde su ustanovili da je bebi stalo srce u 13. nedelji trudnoće. Prokrvarila je i trpela je jake bolove. Ovo joj je bila prva trudnoća, a ona i suprug su 13 godina pokušavali da dobiju dete.
“Da samo vidite kakav je šok kad dobijete informaciju da vam je beba po njihovoj proceni mrtva već sedam dana. Doktor me je hladno premestio na odeljenje bez uputa i lekova protiv bolova. Kosu sam čupala od bolova tri sata da bih zatim osetila da mi se grči materica i da su mi gaće pune nečega. Sama sam se porodila bez lekova. Naglašavam da mi je ovo bila prva trudnoća i da nisam znala ni šta su trudovi ni porođaj. Bila sam sama u mračnoj sobi kao pas”, rekla je ona.
