Sa šest godina Rebekino telo je počelo da se razvija na neuobičajen način. Njena majka Elen primetila je da se detetove grudi menjaju, ali činilo joj se da su i neke druge devojčice, bar one bucmastije, tu malo šire. Njenoj ćerki su, međutim, nikle i dlačice ispod pazuha.
„Ljudi su pretpostavljali da je mnogo starija, ali ponekad bi se ipak rasplakala, pa su nas gledali kao da misle: ‘Ma koliko to dete ima godina?’“, priča Elen, koja je na ovaj razgovor pristala pod uslovom da ostane anonimna.
Kada je test pokazao da starost Rebekinih kostiju iznosi deset i po godina, dečji endokrinolog joj je postavio dijagnozu – prevremeni pubertet. Pravi uzrok nije poznat, ali u pitanju je endokrini poremećaj izazvan ranim oslobađanjem hormona u mozgu – okolnost koja dete naglo baca u vrtlog seksualnog sazrevanja više godina pre nego što je to uobičajeno.
Iznenadni seksualni razvoj ovako malog deteta za roditelje može da bude uznemirujuć. „Ćerka mi ima sedam godina i deset meseci, a grudi su počele da joj rastu u šestoj“, nedavno je na grupnom četu posvećenom ovom problemu napisala jedna majka. Ona kaže da se i kod njene ćerke „emocije smenjuju kao na toboganu“, što je uobičajena žalba roditelja ovakve dece. Primećuju velika kolebanja raspoloženja, simptome nalik na PMS i druge „tinejdžerske emocije“ kod devojčica koje tek polaze u prvi razred – ili još mlađih.
Na različite osobe to stanje različito utiče. Prema Eleninim rečima, kod Rebeke im je najteže palo to što je za godinu dana porasla više od 15 centimetara. „Bilo je prilično stresno, uglavnom zbog njene visine“, priča Elen. „Ljudi bi rekli: ‘O, baš je visoka!’“, prosto ne razmišljajući, a njeno malo lice bi se snuždilo.“
„Mislili su da sam starija“, kaže Rebeka, kojoj je sada 14 godina. „Kao da sam ponavljala u obdaništu, ili tako nešto.“ Njena majka priča da je često morala da bude veoma zrela, dok je s druge strane obožavala Diznijeve crtaće i još uvek bila mala devojčica.
Za razliku od Rebeke, mnoga deca koja prevremeno sazrevaju gube interesovanje za Diznija i sve ono što male devojčice vole i počinju da se ponašaju, moglo bi se reći, u skladu sa uzrastom svog tela. Majka jedne osmogodišnjakinje kaže da joj je ćerka izrazito seksualno biće. „Mada po definiciji ne razume šta seksualnost znači, pokazuje veoma konkretnu svest o svom telu i hoće da je i drugi ljudi primete.“ Druga majka konstatuje da je „to zapravo kao da je u telu šestogodišnje devojčice zarobljena neka dvanaestogodišnjakinja“.
ŽIVOT U MORU HEMIKALIJA
Pubertet se kod devojčica obično definiše kao rast i razvoj grudi, rast pubičnih dlačica i početak menstrualnog ciklusa. Na početku dvadesetog veka devojke su prvu menstruaciju dobijale u šesnaestoj ili sedamnaestoj godini. Danas je, kako zvanična statistika pokazuje, ta starost pala na manje od trinaest godina. Ovaj trend se pripisuje epidemiji gojaznosti među decom i većoj izloženosti zagađenju, što nepovoljno utiče na telesni razvoj i ubrzava dolazak prve menstruacije kod devojčica.
„Pre samo jedne generacije pubertet je pre osme godine počinjao kod manje od pet odsto devojčica; danas se taj procenat više nego udvostručio“, primećuju dr Luiz Grinspen i Džulijana Dirdorf u svojoj knjizi „Novi pubertet: Kako prebroditi rani razvoj kod današnjih devojčica“.
Među toksinima koji izazivaju ovaj trend najveći problem predstavljaju sastojci plastičnih masa, naročito ftalati, hemikalije koje proizvodi čovek, a mogu se naći svuda: u plastičnoj ambalaži za hranu i napitke, u tepisima, šamponu, sredstvima protiv insekata, linoleumu, zavesama za tuširanje, plastičnim igračkama i unutrašnjosti većine automobila. Telo ne može da ih preradi, a oni utiču na endokrini sistem – sistem naših žlezda i hormona – i oštećuju masne ćelije. Ftalati mogu indirektno da izazovu dobijanje na težini i na taj način utiču na vreme početka puberteta. „Faktor broj jedan koji devojčice gura u prevremeni pubertet jeste indeks telesne mase“, kaže dr Frank Biro sa odeljenja za adolescente Medicinskog centra dečje bolnice u Sinsinatiju.
„Deca nam žive u moru hemikalija“, tvrdi dr Marsija E. Herman-Gidens, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu Severne Karoline. Tvrdi da deca uleću u pubertet pre nego što su spremna i da je to rano sazrevanje istovremeno simptom fizičkog oštećenja koje je već nastupilo, ali i verovatni uzrok nepovoljnih posledica po zdravlje koje mogu da se očekuju u budućnosti.
Lorens Stajnberg, profesor psihologije na Univerzitetu Templ i autor knjige „Doba mogućnosti: Čemu nas uči nova nauka o adolescenciji“, poziva se na novija istraživanja koja pokazuju da su devojčice koje ranije sazrevaju sklonije depresiji. Studija iz 2014, recimo, pokazuje da su „devojčice kod kojih je pubertet ranije nastupio imale veći nivo simptoma depresije u starosti“. Druga studija potvrđuje ove zaključke, ali sugeriše i da takvi efekti mogu biti dugotrajni. Pored veće sklonosti depresiji, devojčice koje u pubertet ulaze ranije od vršnjaka sklonije su i gojaznosti i zloupotrebi droga.
