Ustaje rano da bi mala vremena za sebe, jede ovsenu kašu koja je prenoćila, a onda u miru i tišini vežba.
“Ne volim jutarnju galamu i buku i taj ritual u tišini mi je zaista potreban da bih bila svoja tokom dana. Dok nisam imala decu nisam bila ranoranilac, ali sam to promenila kod sebe”, kaže četvorostruka mama, koja sa suprugom Nejtanom ima porodični biznis, njih dvoje su osnovali teretanu.
Do sedam sati ona je već pripremila i doručak za svoja dva dečaka i dve devojčice i sveže istuširana ih hrani.
Tri dana nedeljno bebe su u vrtiću, imaju dadilju koja starije dečake vodi u školu. Druga dva radna dana taj posao obavljaju ona i njen suprug.
“Do pola četiri svakog dana smo kod kuće i tada je vreme za ručak. Uvek imamo sveže kuvano jelo. Poslednji put deca jedu oko pet po podne i vrlo brzo potom spremamo se za spavanje. Oko pola osam oni su istuširani i u krevetu. Tada suprug i ja imamo vreme za sebe, razgovaramo o poslu najčešće”, priča ova superžena.
Njene sledeće obaveze počinju od 22 sata. Veš i kuvanje joj najbolje “idu od ruke” u sitnim večernjim satima.
“Stalna gužva i jak tempo života mi izuzetno prijaju. Ne bih ni umela drugačije. Za mene je sve ovo kao jedan jak kardio -rening”, priča.
Njen dan završava se oko 23 sata.
Nekada je iscrpljena manje, nekada više, ali kaže da je njihova porodična organizacija omogućila i da rade i da podjednako budu i zaposleni i zadovoljni roditelji.
