Stalni posao mi je optičarskoj radnji, gdje sam zaposlena kao optičar. Pored ovog posla, osam godina već radim nokte i određene kozmetičke usluge, a po potrebi radim i torte i ostale poslastičarske usluge. Spojila sam nešto nespojivo. Sve što radim to i volim, posebno taj kozmetičkiposao. Svestrana sam i sve mi fino ide, radim kvalitetno. Vremenom sam sticala znanja iz raznih oblasti”, navodi za “Source” Ana Lukajić…
Ova Banjalučanka kaže da put do boljeg života dolazi prvenstveno obrazovanjem i stalnim učenjem i usavršavanjem. Ona ne odustaje, iako joj bogat CV ponekad nije od pomoći.
“Ako apliciram za komercijalistu naprimjer, onda u CV stavim samo dio koji je vezan za tu poziciju, dakle vozačke i slično iskustvo. A pošto sam pohađala dosta seminara i kurseva, onda to sve stavim u biografiju. Međutim, u jednoj firmi su mi rekli da je predugačak i da oni nemaju vremena da to čitaju, da malo skratim”, kaže Banjalučanka.
Pored svih poslova, ova mlada djevojka stiže i dasudi teniske mečeve u svom gradu. Za tenis kaže kako je taj sport zavoljela od malih nogu i trenirala.
“Ja sam igrala šest godina tenis i imala povredu, tako dam sam prestala, ali godinu dana prije prestanka, položila sam licencu za sudiju, pošto se kod nas održava ATP Challenger Banja Luka i bilo je potrebe za sudijama. Mogu da sudim manje turnire u stolici, a veće kao linijski sudija i sudim već osam godina”, kaže Ana.
Anin otac se bavi prijevozom, a mlađi brat vozi autobus. Tako je bilo suđeno, da ona prilikom polaganja vozačke dozvole, položi vozački i za kamion, prvo mali, pa onda sa prikolicom. Trenutno radi na dozvoli za autobus.
“Želja mi je da nađem posao da je iole normalno plaćen kao u svijetu i da mogu da živim od toga. Ja radim sada dva do tri posla , nemam radno vrijeme i vremena za sebe. Morala sam se odreći mnogo toga, rijetko se viđam sa momkom, drugarice da ne spominjem. Poslije optike idem u salon da radim nokte. Jako malo vremena provodim kod kuće, nemam vremena ni da treniram. Ne mogu ni duži period za odmor da uzmem. Zato bih voljela da imam normalno radno vrijeme, te platu koja je dostojna da se normalno živi”, kaže mlada Banjalučanka.
Kaže da današnje mlade generacije ne žele raditi i da uglavnom provode vrijeme u nekom isčekivanju.
“Svi bi da imaju dosta novca, da troše i uživaju, ali ne bi radili. Mnogi se nadaju da ih čeka posao kada završe fakultet, svi čekaju neke pozicije. Niko neće da radi druge poslove. Ja ću svojoj djeci kazati prvo da završe zanat, pa fakultet, da ne čekaju i nadaju se. Znanje vam nikad niko ne može uzeti”, navodi Lukajić.
Na kraju, mladima poručuje da se što više da trude i bore. Kaže, ona da je čekala svoj posao i dalje bi sjedila u kući i gubila vrijeme. Najvažnije je da ne zavisite ni od koga.
