Tamo radi kao trener policije, plaćen je bolje nego u Evropi, a u budućnosti želi da radi sličan posao i bude „sam svoj gazda“.
Užičanin Bojan Stojić (28) završio je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, radio je dva posla istovremeno, kao radnik u teretani i trener u privatnoj školi plivanja, ali je uprkos sigurnom životu u Srbiji odlučio da ode korak dalje.
Odselio se u Abu Dabi, gde već dve godine živi i radi. I kao što biste možda pomislili da je našao posao na građevini ili ugostiteljstvu gde za jednu sezonu može da se zaradi mnogo više nego u Srbiji, moramo da vam kažemo da je Bojan odabrao posao za koji ne biste ni pomislili da je dostupan strancima.
– Radim kao trener policije u Abu Dabiju, tačnije na policijskim koledžu gde obučavam buduće oficire.
– Od kvalifikacija za ovaj posao, osoba treba da poseduje diplomu iz oblasti sporta kao i iskustvo na sportskom polju, sposobnost rada sa grupom, organizacione sposobnosti, znanje engleskog i neophodno znanje određenih komandi na arapskom jeziku. Plata je više nego dovoljna. mislim da bolju ponudu u Evropi ne bi mogao da dobijem – navodi Bojan.
Bojan radi 8 sati dnevno sa pauzom od sat vremena. Vikend je slobodan sem kada na koledž dođu novi studenti i kada ima dežurstvo.
– Radim dvokratno, ujutru imam dva treninga po sat vremena, plus sastanak pre i posle posla i popodne jedan trening. Fascinantno je da su ovde petak i subota vikend, prvi radni dan je nedelja.
Prema Bojanovim rečima, Abu Dabi vam može ponuditi skoro sve isto kao i svi veliki svetski gradovi, sem parkova i zelenila. Kada bi birao između njega i Dubaija, izabrao bi Abu Dabi jer je mirniji, ima manje gužve i saobraćaja, ali je i jedan od najskupljih koje je ovaj Užičanin posetio.
– Znao sam gde idem, pa sam se i pripremao, kako mi ne bi palo teško. Ima dosta stvari koje su drugačije Ali, ako ste skoncentrisani na svoj posao, to ne predstavlja nikakav problem.
Foto: Privatna arhiva
– Ovde ima puno luksuza, zapravo ovde možete videti sve, ali ni blizu nije kao što ljudi misle i gledaju na slikama. Ovde nije dobro samo onima koji posao traže samo da bi pobegli iz Srbije i prihvataju plate sa kojom ne može da se preživi – navodi Bojan – o konkretnim ciframa ne bih da pričam, svojom platom sam zadovljan, a znam da niko ne prima ispod 500 evra.
O pričama koje kruže, da se u Emiratima radi 14 sati dnevno, da na svakom koraku vreba opasnost od trgovine ljudima, da na tržištu vrediš onoliko koliko ti vredi pasoš, kao i da slobode govora gotovo da nema, Bojan dodaje :
– Nisam se susretao sa zamkama, ali smatram da svaki sistem ima neku zamku. Čuo sam neke priče, ali to mogu biti samo glasine, pa ne bih plašio ljude koji su zainteresovani ili razmišljaju o odlasku u Emirate.
– Kada su u pitanju planovi za budućnost, nemam razrađen plan. U skorije vreme se ne bih vratio u Srbiju. Za pet godina, na poslovnom planu, sebe vidim u Evropi na dobrom poslu sa dovoljno slobodnog vremena. Ne mogu da zamislim svoj život ovde, nemoguće je dobiti papire. Došao sam da radim, zaradim ali i da živim punim plućima u slobodno vreme.
Sem porodice i prijatelja, najviše mi nedostaje svež planinski vazduh, parkovi i srpska hrana.
