Početak rata zatekao ju je kao 29-godišnjakinju u Sarajevu. Neizdrživi, neljudski uslovi života u gradu pod opsadom primorali su je da spas najpre potraži na Korčuli. Da će jednog dana završiti u Švedskoj, nije joj u tom trenutku bilo ni na kraj pameti.
Težak je taj švedski jezik
– Zaista nikada nisam ni pomišljala da će ova zemlja postati moje boravište. Švedska je za mene bila zemlja Volva, moje omiljene grupe ABBA i glumice Ingrid Bergman. Bila je zapravo samo jedna daleka zemlja na severu, hladna i vetrovita – kaže ona.
– Vela Luka je bila ta koja mi je pružila utočište onda kada mi je to najviše trebalo. Mislim da sam zahvaljujući boravku na tom lepom mestu 1992. do 1993. godine sačuvala zdravu pamet jer sam bila okružena dragim i divnim ljudima. U Veloj Luci sam inače i letovala punih jedanaest godina pre rata, i to u istom hotelu gde sam posle godinu dana živela kao izbeglica.
Međutim, zaključila sam da moram krenuti dalje jer nisam videla svoju budućnost u Sarajevu, a mnoge evropske države počele su da zatvaraju granice za izbeglice. Tako sam skoro u zadnjem trenutku otišla u Švedsku koja je omogućavala dobre uslove izbeglima, a sama ima dosta visok životni standard – ističe ona.
U početku joj, priznaje, nije bilo nimalo lako u jednom totalno drugačijem okruženju, piše slobodnadalmacija.hr.
– Integracija je tražila vremena. Švedski je dosta težak, a znanje jezika je ključ za dobru i brzu integraciju. Ne mogu reći da je bilo lako, ali sam bila uporna, jer nisam imala alternativu. Rat u Sarajevu je i dalje trajao i na povratak tamo nismo mogli da računamo – priseća se Dženita.
Malo pomalo stvari su ipak počele da dolaze na svoje mesto. Dobija i posao, i to baš u gradskoj administraciji. Ubrzo ulazi u političke vode, izbor – socijaldemokratija.
– Bila sam na čelu jednog projekta i u okviru njega sam se 1999. godine organizovala i putovanje u BiH za političare i službenike iz celog regiona. Cilj je bio ispitati mogućnost povratka izbeglica.
Posle putovanja sam dobila ponudu tadašnje gradonačelnice Kalmara da se uključim u Socijaldemokratsku stranku. Godinu dana posle našla sam se i na izbornoj listi za gradski parlament i postala član gradski odbornik – navodi Abaza.
Troje dece, a svaki dan do posla 160 kilometara
Reći će kako u njenom slučaju to nije bila nikakva munjevita politička karijera.
– Istovremeno sam dobila posao u jednoj velikoj državnoj instituciji. Posao je bio vrlo zahtevan jer sam svakodnevno punih šest godina putovala 160 kilometara na posao i s posla kući. Istovremeno sam bila i supruga i majka troje dece.
Meni je porodica uvek bila prioritet, tako da mi je politika u početku bila nešto kao hobi i deo socijalnog života. Bilo je interesantno biti deo jednog takvog demokratskog sistema, biti neko ko donosi važne odluke o razvoju grada i regiona. Već na sledećim izborima sam bila i na listi za državni parlament – opisuje Dženita svoja prva politička iskustva.
Od 2010. godine vodila je jedan od resora u gradskoj administraciji i nakon četiri godine je stigla ponuda da se kandidira za gradonačelnicu. Zanimljivo je da Kalmar, kao i drugi gradovi te veličine u Švedskoj, ima dva gradonačelnika.
– Moji kolege su prepoznali moje kvalitete i bili su zadovoljni mojim radom tako da sam pred kraj 2013. dobila ponudu da se kandidujem za gradonačelnicu zajedno sa kolegom kome je to bio već treći mandat. Imala sam i protivkandidata, ali sam dobila većinu glasova na godišnjoj skupštini socijademokrata.
Nakon pobede na izborima 2014. postala sam danas zadužena za socijalna pitanja, pitanja školstva, tržišta rada i integraciju, dok kolega vodi resor za izgradnju grada i saradnju sa preduzetnicima. Saradnja je savršena jer imamo jasno definisane resore i odgovornost.
Što se tiče mog porekla, baš nikada mi to nije bio neki teret. Uvek sam ga ponosno isticala. Zapravo mi je moje iskustvo i moj životni put, po čemu i jesam malo drugačija od svojih švedskih kolega, pomoglo da budem ovo što sam danas – kaže gradonačelnica Abaza.
Traži se radna snaga
– Mnogo se toga promenilo otkad sam ja došla, ali jedno je uvek isto: Švedska ima vrlo humanu useljeničku politiku i ponosna sam na našu vlast koja daje utočište ljudima. Međutim, sve mora biti u taktu i harmoniji sa tržištem rada. Švedskoj treba kao nikada do sada kvalifikovana radna snaga i veliki će posao biti integrisati izbeglice u švedsko društvo – kaže Dženita.
Sarajevo? Gotova priča
Svoju budućnost je Dženita Abaza vezala za Švedsku, pa na pitanje mogućeg povratka u BiH stiže jasan odgovor.
– Ne. Nemamo nikakvih ambicija da se vratimo u BiH. Mi smo se ovde prilagodili na svim poljima, deca su sada već odrasla i prave svoje izbore. Njihov izbor je Švedska, a mi ćemo uvek biti tu negde u blizini da ih podržavamo i bodrimo. Tu se negde krug i zatvara.
Zbog njihove bolje budućnosti sam otišla iz Sarajeva, zbog boljih uslova za njihovo školovanje smo ovaj izbor napravili. Sada smo u zemlji koja nam je pružila utočište kada nam je to bilo najpotrebnije i naša zahvalnost nema granica – kaže ona.
Izvor:
