Na Morisa sam pala već prvi put kada sam ga videla. Jako mi se dopao njegov izgled, ali i smisao za humor.
Upoznali smo se u Nigeriji, gde sam svojevremeno radila kao medicinska sestra, a on je fizikalisao za jednu kompaniju. Već 11 nedelja kasnije, 1995. godine, venčali su se. Ja sam već imala sina iz prvog braka, Džošuu, a on ćerku Marisu. Bili su istih godina, a tri godine kasnije dobili smo zajedničkog sina Sebastijana, i time je naša porodica bila kompletirana.
Posle par godina smo se vratili u Veliku Britaniju, s tim što je Moris nastavio da radi višemesečne ugovore u drugim državama. Redovno se vraćao kući, i svi smo jedva čekali da ponovo budemo na okupu kao prava porodica. Jula 2011. godine, Moris je dobio novi posao u Omanu, 8.000 kilometara daleko od nas. Bili smo ubeđeni da nema iskušenja koje naš brak ne može da izdrži.
Proslavili smo 16. godišnjicu braka, i Sebastijan i ja smo otišli sa Morisom u Oman kako bismo proveli malo vremena zajedno. Međutim, morao je da radi i na Božić. Poslovne obaveze ređale su se jedna za drugom. U toku 2012. godine, Morisova odsustva bila su sve duža. Počela sam da se pitam da li nešto škripi u našem braku.
Jedne večeri smo se čuli, i rekao mi je da se loše oseća, i da će uskoro doći kući na par dana. Par nedelja kasnije, zaista je i došao. Bio je veoma ćutljiv. Jedne večeri smo izašli u šetnju, a onda mi je rekao stvar koja me je šokirala: “Mislim da treba da se razvedemo. Previše smo razdvojeni, i stalno imam osećaj da sam loš otac i muž. Možemo i dalje da budemo u ljubavnoj vezi, ali ne kao bračni par”.
Ukopala sam se u mestu. Zašto govori o razvodu, a navodno želi da ostanemo zajedno? Sve sam pripisala njegovim promenama raspoloženja. Više se nije vraćao na tu temu, i polako sam i ja zaboravljala na taj razgovor. Uostalom, svaki brak ima svoje uspone i padove.
Te godine, ponovo sam čekala svog muža da dođe kući za Božić. Međutim, javio je da će ostati u Omanu, jer je previše depresivan da bi provodio vreme sa porodicom. Bila sam očajna, ali nisam ga pritiskala. Kada je ponovo došao kući, delovalo je kao da se obradovao što nas vidi.
“Jako si nam nedostajao”, rekla sam mu, iako sam pokušavala da suzbijem emocije.
“Sada sam ovde, i to je sve što je važno”, uzvratio mi je.
“Ali, jedva si došao kući ove godine”, rekla sam, ne uspevajući više da zadržim suze.
“Ostavi me na miru”, brecnuo se na mene. Tada smo ušli u raspravu, i on se spakovao i otišao.
U tom trenutku shvatila sam da je moj brak gotov. Počeli smo sa brakorazvodnom parnicom. Međutim, samo par nedelja kasnije, ponovo smo počeli da se dopisujemo mejlom. Nekoliko nedelja kasnije, poslao mi je bocu šampanjca, istog onog koji smo pili na venčanju, zajedno sa porukom u kojoj je pisalo da se nada da ćemo ga uskoro ponovo piti zajedno.
Nisam planirala da odustanem od razvoda, ali sam se nadala da ćemo se nekako pomiriti. Par meseci od početka parnice, dok sam besposličarila na Fejsbuku, videla sam fotografiju svoje zaove Šile (51) u Omanu. Listala sam album i videla da je cela Morisova porodica tamo.
“Nisi mi rekao da ti porodica dolazi u posetu”, napisala sam u mejlu Morisu, koji mi je kratko rekao da su došli na odmor.
Vreme je prolazilo, a brakorazvodna parnica je bila u toku. Sa advokatom sam pregledala stare bankovne izveštaje, a onda sam primetila nešto čudno – Moris je koristio svoju kreditnu karticu u Velikoj Britaniji u periodima kada je meni govorio da je u Omanu. U vreme Božića kada je odbio da dođe kući, bio je samo 25 kilometara dalje od nas, u kući svoje majke!
Videla sam da je u tim periodima koristio i rentakar, pa sam se preko njih raspitala koju im je adresu dao. Dobila sam je, pa sam uz pomoć adrese našla i broj telefona te kuće i pozvala ga, planirajući da se predstavim kao radnica te rentakar agencije.
Čovek koji mi se javio potvrdio mi je sve Morisove podatke, pa sam ga pitala da li su u srodstvu. Rekao mi je da je on Morisov zet.
Želudac mi se prevrnuo. Narednih dana sam kopala i istraživala kako bih videla o čemu se radi. Naišla sam na profil plavuše po imenu Suzan Prudo, učiteljice po zanimanju. Prelistala sam njene fotografije, i jedna mi je zapala za oko – muškarac u odelu zaljubljeno je gledao u nju. Ona je nosila divnu venčanicu. Muškarac u odelu bio je moj muž.
Na Suzaninom tajmlajnu sam videla da su se verili u maju 2012. godine – mesec dana pre one šetnje u kojoj mi je Moris prvi put rekao da hoće razvod. Pošto je tagovala i fotografa sa venčanja, otišla sam na njegov sajt, da bih tamo videla u albumu da je cela Morisova porodica bila na venčanju! Kakva prevara i poniženje!
Odmah sam sve javila svom advokatu, koji se javio Morisovom advokatu.
“On tvrdi da to nije bilo venčanje, već prosto obred na kome su se obećali jedno drugom”, rekao je Morisov advokat.
Rešila sam da slučaj prijavim i policiji. U oktobru 2014. godine, Moris je optužen za bigamiju.
Na sudu je otkriveno da je Moris bio „oženjen“ Suzanom 11 meseci pre nego što sam otkrila njegovu izdaju. Ispleo je čitavu mrežu laži, govoreći njoj da se razveo od mene, ali da to tajimo zbog dece.
Moris je dobio zatvorsku kaznu u trajanju od šest meseci. Nikada mi se nije izvinio, ali drago mi je što sam sve otkrila i što sam ga izbacila iz svog života.
kurir.rs
