Par meseci nakon što me je tadašnji verenik zaprosio, rekao mi je da me je varao tokom svih godina naše veze. Bila sam skrhana – moja vizija “srećnog završetka” pretvorila se u noćnu moru u svega par sekundi, piše “B92
Tačno se sećam tog momenta. Bio je divan letnji dan i krenula sam da se istuširam, kada mi je zazvonio telefon. Bio je to moj tadašnji verenik, koji mi je rekao da će svratiti do mene jer moramo da razgovaramo o nečem bitnom. Zbog njegovog glasa sam se naježila. Srce mi je potonulo – bila sam ubeđena da će otkazati venčanje.
Kada je došao, seli smo na krevet u spavaćoj sobi. Priznao mi je sva svoja neverstva, a ja sam plakala. Pretrnula sam. Verovala sam mu svim komadom svoje duše u te četiri godine.
Ipak, iako sam bila skrhana, nisam mogla da podnesem ni pomisao na to da ga ostavim. Već smo zakazali salu za venčanje, a njegovi roditelji kupili su nam kuću iz snova. Sve o čemu sam razmišljala bilo je “Šta će drugi pomisliti ako otkažem venčanje?”
Mogla sam da osetim njegov bol dok mi je govorio da ne bi mogao da me oženi a da mi prethodno ne kaže istinu. Ubedila sam sebe da, budući da mi je sve otvoreno priznao, neće se desiti opet i možemo da se uljuljkamo u bajku. Rešila sam da nikom ne kažem ništa o njegovom priznanju, i nastavili smo sa pripremama za svadbu.
Da sada mogu da vratim vreme, rekla bih toj uplakanoj devojci na krevetu da zaslužuje više i bolje.
Dok me je tata vodio pod ruku do oltara na dan venčanja, devojčica u meni htela je da se ušuška u njegovom zagrljaju i isplače se. Pogledala sam mu u oči i videla koliko je ponosan. Nisam mogla da mu slomim srce.
To je trenutak kada sam znala da ću morati da se sama nosim sa svojom tajnom.
Međutim, godinu dana nakon venčanja, moj muž je ponovo to uradio. I opet me je prevario. I opet, i opet, i opet… Očekivala sam da će stvari biti bolje, a kada sam uvidela da definitivno neće, deo moje duše je izašao iz veze. Godinama kasnije, konačno sam prikupila hrabrost i otišla iz tog braka, ali više nisam imala pojma ko sam zapravo ja.
Moj odlazak bio je zapravo početak. Neki od najtežih životnih trenutaka desili su mi se u narednih šest godina, dok sam pokušavala da ponovo izgradim svoju ličnost i zaljubim se u sebe.
Ovo su četiri stvari koje sam naučila iz svega:
Strah od tuđeg osuđivanja i kritike ne vredi ništa u poređenju sa vašom srećom. Odrasla sam u patrijarhalnom domu i mojoj porodici je jako teško palo kada sam ostavila muža. Oni nisu ništa želeli da kažu svojim prijateljima o tome, jer je to “sramota” i dugo smo se pretvarali da imamo savršen život.
Niko nije znao pravu dubinu onoga što se događalo iza zatvorenih vrata, ali ipak su svi imali mišljenje o tome. Upamtite – mišljenja drugih ljudi su to – njihova mišljenja, a ne vaša!
Ponašanje drugih prema vama je odraz toga koliko cenite sami sebe. Ljubav prema samom sebi i spoznaja koliko vredite su ključni faktori za privlačenje pravih ljudi u život. Sakrivala sam neveru svog bivšeg muža jer nisam verovala da zaslužujem bolje. Pružao mi je lep život, ali iznutra sam bila prazna i usamljena.
Nije važno šta vam neko radi, već šta vi radite da biste to zaustavili. Kada bih mogla da vratim vreme, rekla bih onoj devojci koja je sedela na krevetu i plakala da vredi mnogo više, da zaslužuje čoveka koji je poštuje, ceni i koji će da se bori za nju. Rekla bih joj da još uvek ima vremena da ode.
Vredni ste borbe za sebe. Sreću ćete naći onda kada život prestanete da živite zbog drugih, i okrenete se svojim željama. Neki ljudi misle da je borba ono što nas čini jakim, ali nekada je najteža stvar jednostavno otići i napustiti borbu.
Ja sam ostala toliko dugo u vezi sa nevernim partnerom jer nisam želela da razočaram sve koji su uložili u našu vezu – uključujući tu i sebe. Nije lako otići iz onoga što ste zamišljali kao idealan život, ali u vama je hrabrost i snaga da to uradite. Samo ih oslobodite”.
