Prva velika uloga tetke počinje onog dana kada bebu svoje sestre ili svog brata iznese iz porodilišta.
Tog trenutka rođena je ljubav za sva vremena, onako posebna i luckasta. Ne postoji ponosnije biće od tetke, dok u naručju drži sestrića ili bratanca.
Igrajući se s decom, one se spuštaju na njihov nivo i lete zajedno s njima iz igre u igru. Mališani se toliko zanesu u igri s tetkom da zaborave na vreme. Tolika radost i poverenje, koje deca osećaju sa svojom tetkom, zaista su nezamenljivi. Ova dobra vila uvek zna sve dečje tajne u svakom dobu i uzrastu.
Sve tetke tvrde da, kada se njihovom bratu ili sestri rodi beba, osećaju ponos najveći na svetu, Ogroman, beskrajan. Najpre, kada beba stigne kući, a onda kada pričaju njenim dostignućima koja s vremenom postaju sve veća. Nicanje zubića, prvi koraci, sve ih to ispunjava ponosom, koji se pretvara u vetar u leđa za ceo život.
Ne treniraju strogoću
„Čarolija tog divnog odnosa počinje od rođenja deteta i traje zauvek. Kada sazna da je postala tetka, to je dan za slavlje i u srcu svake žene pojavi se ponos! A tek kada to dete malo poodraste, ponos i izražen zaštitnički instinkt postaju osnovna osećanja koja prožimaju tetku. Pored velike ljubavi, najvažnije su velika podrška i tolerancija, koje svaka tetka pokazuje u životima dece“, kaže psiholog Ivana Zorić.
Tetke nikad „ne treniraju strogoću”, ali nežnošću i blagim rečima i te kako umeju da budu autoritet. One se poštuju iako nikada ni glas ne povise. Uvek je lepo u tetkinom društvu, jer se ona nikad ne ljuti i nikada sestriće i bratance ne naljuti. Tetke koje nemaju svoju decu ponekad i nemaju potrebu za tim, jer im sestrići ili bratanci daju osećaj ostvarenosti u tom pogledu.
„Tetka je dragocena za odrastanje i vaspitavanje mališana, ali samo na indirektan način. Ona i ne treba da deluje na decu kao roditelj, već bi trebalo da bude tanana spona između dece i roditelja. Zato su roditelji koji imaju sestre pravi srećnici“, tvrdi ona.
One su uvek kul
Pošto nema odgovornost roditelja, u odnosu prema deci tetka može jednostavno da iskaže svoju detinjastu stranu. Sećanja na tetku uglavnom se odnose na zabavne trenutke, šalu i igru. Tetka sme da pusti mašti na volju i da bude pravi zabavljač.
„Kada dete poraste, pogotovo kad stigne u pubertet, tetka postaje pravi oslonac kao prijatelj koji priča o životu i daje prave savete. Deca ih doživljavaju kao kul osobe, spontane i bez ikakvog pritiska. Roditelji često zbog velike odgovornosti, ličnih srahova i brige, pritiskaju decu mnogim zahtevima i zabranama. Tako za decu starijeg uzrasta tetka postaje glavni životni savetnik. Ona dobijaju od nje važna uputstva u mnogim situacijama s kojima se suočavaju prvi put u životu, pa se ponekad prvo njoj povere jer strahuju od reakcije roditelja“, objašnjava ona.
Žene koje same nisu postale majke pogotovo su okupirane ljubavlju prema sestrićima i bratancima, ali su takođe i preosetljive na dečje komentare i reakcije. Njihova jedina želja je da budu voljene i prihvaćene kao vazan učesnik u životu mališana. Zato će i kasnije, u toku odrastanja, tetka zauzimati mesto iskrenog prijatelja, koji ih uvek razume i neizmerno voli.
Izvor: Lepaisrećna
