Jedna žena ispričala je zašto želi da uzme muževljevo prezime kada se uda, iako se danas mnoge žene odlučuju da zadrže svoje.
Ovo je njena ispovest:
Nakon osam meseci braka, moje devojačko prezime još uvek je moje zakonito prezime.
Da ne dužim priču, naša papirologija se negde zagubila, a zatim smo preselili u jednu novu državu.
Tad smo naišli na neočekivani uslov od šest meseci boravišta. Ponekad gotovo završim u suzama, ali otad sam se ipak smirila i još uvek tražim putove koji će me brže učiniti zakonitom gđom Holms.
No, u međuvremenu, čitala sam o tome kako Zoi Saldana i njen suprug Marko nisu imali takvih briga.
Navikla sam da glumice ne uzimaju prezimena supruga.
Ali Zoi i Marko su napravili preokret: Marko će uzeti prezime svoje supruge.
„Pokušala sam ga odgovoriti od toga“, rekla je Saldana za intervju. „Rekla sam mu: ‘Ukoliko uzmeš moje prezime, tvoje društvo umetnika, zajednica latino muškaraca, kao i celi svet smatrat će da si nikakav muškarac.’ No Marko me pogledao i rekao: ‘Ah, Zoi, nije me briga.’“
A veliki broj moderno orijentisanih ljudi će reći: „Amin.“
Dakle, zašto je uopšte promena prezimena važna?
Imam osmoro braće i sestara, a njih sedam su usvojeni. Svi su oni imali različita prezimena na svojim rodnim listovima kada su došli kući iz bolnice. Neizbežno, šest meseci nakon njihovog dolaska kući, svi bismo se smestili u naš kombi, odvezli do sudnice i stali pred suca kako bi okončali njihovo usvajanje i promenu njihovih prezimena. Više nisu zakonski nosili prezimena koja su imali po rođenju: Bili su usvojeni u novu porodicu, sa svim pravima i privilegijama koja je pružala naša porodica. Dobili su nova prezimena, kao što smo i mi dobili kada smo usvojeni u porodicu našega Boga (Otkrivenje 3,12).
Isto tako, bilo da smo usvojeni ili rođeni u našoj porodici, dobili smo prezime naših roditelja. Obilježeni smo kao njihova deca i dali su nam sva prava i privilegije koja kao njihova deca možemo posedovati. I obično, kada odrastemo, ne odbacujemo olako naše prezime i ne uzimamo drugo kako nam se prohte. Obično uzimamo drugo prezime kada postajemo deo druge porodice.
Kada smo moj suprug i ja odlučili da ćemo se jenčati, nismo to učinili samo zato što smo se svako jutro htjeli probuditi jedno pokraj drugoga, zajedno podići porodicu ili podeliti račune na pola. U naše moderno doba, brak nije potreban kako bi se ljudi oko ovoga dogovorili. Venčali smo se zato što smo kao hršćani znali da je brak savez posvećen od Boga na Njegovu slavu, na našu radost i za dobrobit drugih. U našim brakovima, kao odvojeni idemo ka tome da postanem jedno telo (Postanak 2,24), jedan tim.
Više od toga da smo samo sredstvo za vlastitu radost i zadovoljstvo, ili čak za naše lično posvećenje, svetu koji nas gleda naši brakovi su slika odnosa koji Hrist ima sa svojom Zaručnicom, Crkvom (Efežanima 5,22-33). Promena prezimena za nas je način koji simbolizira tu ujedinjenu sliku, tu jedinstvenu svezu.
Promena prezimena nije samo univerzalna tradicija. Razlog zašto sam odlučila uzeti prezime svoga supruga nije bio samo pokazivanje da smo nova porodica i da smo ujedinjeni, već da je on moja glava (Efežanima 5,23). Nisam više nezavisna, već sam pozvana da se dobrovoljno podložim vođstvu u svom životu.
Ovaj poziv ne govori da sam otirač svome suprugu, ili da nema mesta mom suprotnom mišljenju ili da se u nečemu s njim ne slažem, ili da nemam svoje vlastite misli i pogled, ili da on nikada ne posluša moj savet ili se požrtvovno prikloni mojim željama umesto svojim (1. Petrova 3,7). Međutim, Bog je svojom milostivom providnošću odredio da je moj muž moja glava (1. Korinćanima 11,3) i vođa kojeg radosno sledim.
Porodica Saldana želim sve najbolje u njihovom braku i čestitam im na njihovim prekrasnim blizancima, ali ja ću i dalje gacati po celom gradu u sledećih šest meseci kako bih promenila svoje prezime na vozačkoj dozvoli, zdravstvenoj knjižici i bankovnim dokumentima.
Veselim se tome da postanem gđa Holms, i da, to je delom zato što svaki put kada ga izgovaram preko telefona, mogu koristiti skraćeno objašnjenje što nikada ne bih mogla sa svojim težim prezimenom („Holms, da, poput Šerloka“). No, takođe i zato što kada kao supruge menjamo svoje prezime, simbolički najavljujemo činjenicu da pripadamo novoj porodici na čelu s našim muževima – porodici čiji je fokus ukalupiti se u sliku Oca koji nas zove po imenu.
Izvor: Infopult24.com
