Na redakciju našeg portala stigla je ispovest anonimne devojke, koja je podelila Srbiju u stavovima i razmišljanju, ali je i naterala na dobro razmišljanje.
Njena priča je zaista nesvakidašnja i prenosimo je u celosti, a vi donesite zaključak o celom slučaju.
„Poštovani, nisam ni sanjala da ću se dovesti u situaciju da jednoj zemlji i muškarcima u istoj moram da objašnjavam neke stvari, ali, očigledno je tako. Nažalost, NEKO TO MORA.
Imam 24 godine, rođena sam Beograđanka, što ima svoje prednosti, da se ne lažemo. Jedna od njih je broj ljudi koje možete upoznati u ovom velelepnom gradu. Dakle, nema istih faca koje srećete kao kada izlazite u nekoj provinciji. Nema skrivanja od svih koje vidite na ulici, nema nekih malograđanskih gluposti i slično…ali, ima mnogo ali.
Zašto? Pa, evo, da krenem. Naime, sve se desilo kada sam upoznala Džona. Bila je to proslava rođendana mog druga, na koju sam bila pozvana. Crvenu, usku haljinu koja je savršeno oslikavala svaku oblinu na mom telu, pamtim kao da obukla sinoć. U odrazu ogledala videla sam samopouzdanu, mladu devojku, koja puca od lepote. Ne preterujem.
Užasno sam se potrudila da te večeri izgledam savršeno – od podignutih, izbačenih grudi, do minijaturnog izreza na desnoj butini koji je mamio muške ruke.
Znala sam da će kod Dejana na rođendan doći mnogo njegovih drugara košarkaša i zaista sam imala nameru da ostavim nezaboravan utisak. Tako je i bilo. Kada sam zakoračila u prostoriju, uletela sam u pravi vrtlog nabujalog testosterona. U vazduhu je mirisao seks. I tak seks videla sam za stolom preko puta mene.
Visok, prezgodan, lep i…crn. Džon je sedeo i buljio u onaj prorez na koji sam se ponosila samo pola sata ranije. Zadovoljno sam se osmehnula i rešila da napravim prvi korak. Nije mi smetalo što je crnac, naprotiv. Svi znamo onu priču o njihovoj obdarenosti, a ja sam bila rešena da proverim da li je to istina.
Posle mnogo vina i malo priče, uzela sam ga za ruku i odvela u sobu. Sve na njegovom telu bilo je drugačije. Svaki mišić jasno ocrtan. Snažne ruke i ogromne šake odlično su baratale mojim telom i sve je bilo savršeno.
Do jednog trenutka. I to – ključnog.
Sada moram da napravim veliku pauzu, duboko udahnem i kažem isto ono što sam i njemu tada rekla: NE, NE, NEMA ŠANSE!
Iz spavaće sobe izjurila sam zajapurena i osramoćena. Obula sam se na brzinu i nepozdravivši se sa mojim prijateljima, napustila žurku. Došla sam kući i razmišljala o svemu. Kroz glavu mi je prolazilo sledeće – KAKO NEKO UOPŠTE MOŽE DA IMA SEKS SA ONIM??? Ali, bukvalno, onim!
Da, crnci jesu obdareni. Ali, ako mene pitate, previše obdareni. Seks je ispao prava katastrofa i blam veka! Nisam mogla ništa. Upravo zbog te veličine. Vrisnula sam od bola na samom početku, istrčala i ostavila Džona samog u sobi.
Nikada ništa slično nisam videla i od te večeri, obećala sam sebi da nikada ništa slično neću ni pokušati.
Da stvar bude još gora, toliko sam se istraumirala, da narednih pola godine nisam želela da imam seks ni sa kim. Bilo me je sramota, ali ujedno i strah da mi se tako nešto nikada ne ponovi.
I ne, ovo nije rasizam. Ovo je poruka za sve devojke koje balave za crncima: Pazite šta želite i dobro razmislite da li i zašto je to dobro. Ja svog sadašnjeg dečka ne bih menjala ni za šta na svetu.
A za ponovni seks sa crncem…zaista ne znam šta bi trebalo da se desi.
Izvor: Espreso.rs
