– Toliko sam razočarana da ne znam odakle da počnem… Ovako, uskoro trebam ići svojima u Bosnu, a inače živim u inostranstvu.
E, sad sam ja podigla sa muževljevog računa 150 eura da kupim poklone svojima – mami, tati, bratu i seki.
Da skratim, ovaj moj se naljutio na mene. A dobro radi, posao mu dobar, sve OK. Čak, štaviše, mi njegovim, koji isto žive ovdje u inostranstvu, stalno materijalno pomažemo, dajemo.
Oni isto također dobro rade, plate su im troduplo veće nego u mojih roditelja i opet mi njima pomažemo i dajemo. Npr. kad se auto pokvari mi pola platimo, a popravak je oko 500 €, skoro su kupatilo radili, koje je isto koštalo dosta i mi smo pola dali. To je samo primjer, a ja ne mogu svojima kupiti nešto, a da on se ne napuše ili njegovi?!
Ne znam šta da napišem, pa kakvi su to ljudi, Bože?! Ja kažem hoću bratu uzeti nešto, a on će ti meni… pa radi tvoj brat! Ja sam mu rekla, pa rade i tvoji, pa im se daje. Još se buni kad odem dole što ću biti sa svojima 5 dana, sa svojim roditeljima koje ne vidim po godinu, a njegove gledam svaki dan. Šta biste Vi na mom mjestu? Hvala Vam na odgovorima i molim anonimno.
