U ovoj državi unutar države je bio novinar Bi-Bi-Sija Džona Fišer koji je u podužem tekstu opisao svoje iskustvo iz regije nekad poznate pod nazivom “Divlji Va”.
Ako nameravate da državu Va tražite na Gugl mapama, nećete je naći. Ako zatražite vizu za državu, bićete odbijeni, počinje svoj tekst Fišer.
– Bili smo uvereni da je svako ko želi da poseti našu državu špijun – objasnio je jedan od službenika Va države grupi novinara kojima je iz još neutvrđenih razloga omogućena svojevrsna tura po Va.
Nakon temeljne provere od strane vojnika Mjanmara, novinari su prešli ničiju zemlju da bi ušli u teritoriju Va gde su ih toplo dočekali novinari iz lokalne Va TV stanice.
– Dobro došli u državu Va – pozdravili su domaćini svoje goste, ne pokazujući ni tragove zastrašujuće reputacije po kojoj su ih pamtili britanski vojnici u kolonijalnim vremenima. Tada su tamošnji stanovnici bili poznati po nadimku “Divlji Va” i bili slavni zbog neustrašivosti u borbi i odsecanju glava svojih neprijatelja, koje bi potom izložili na visokim štapovima.
Bliski odnos s Kinom
Država Va zauzima površinu od 17.000 kvadratnih kilometara na kojoj živi oko 550.000 ljudi, a funkcioniše kao država unutar države na istoku Mjanmara uz granicu s Kinom. Autonomni ustav uživa od 1989. godine kada su Va pobunjenici sklopili mir s vlastima tadašnje Burme. Zauzvrat su dobili zemlju kojom mogu da upravljaju kako god žele, a oni su na njoj odmah počeli da uzgajaju najisplativiju kulturu koja tamo uspeva, mak.
Kao što je mnogim čitaocima poznato, iz čaura maka proizvodi se opijum, glavna sirovina za proizvodnju heroina. Tako je teritorija Va u 90-im godinama postala jedna od vodećih svetskih proizvođača opijuma i heroina, iz čega je “država” crpela većinu svojih prihoda. Kako proizvodnja teških opijata logično vuče negativne konotacije, domaćini su novinare radije proveli kroz polja čaja, kafe i kaučukovca iz kojeg se dobija sirovina za proizvodnju guma.
S novim kulturama u državu su ušli i strani ulagači koji gotovo sve što se proizvede izvoze u obližnju Kinu. Fišer napominje da je Va u mnogim stvarima zapravo bliža Kini nego što je Mjanmaru: kao sredstvo plaćanja koristi se kineski juan, glavni jezik je mandarinski kineski, a ključna infrastruktura poput električne i telekomunikacijske mreže je u vlasništvu kineskih kompanija.
– Ne znam što dobijamo time što smo deo Mjanmara, ali ne želimo nezavisnost, zaista želimo da budemo deo Mjanmara – rekao je novinarima ministar građevinarstva Jeng Gar.
Ta strategija, da budu deo Mjanmara, ali se u mnogočemu oslanjaju na Kinu, omogućila je “državi” Va da zadrži autonomiju. Dobro opremljena i još bolje utrenirana vojska osigurava da vojnici Mjanmara ne pokušaju s kojekakvim provokacijama i napadima, dok su uske veze s Kinom omogućile prosperitet i izgradnju infrastrukture. Na nekim putevima i školama bi mnogi ostali delovi države pozavideli na Va, ističu s ponosom domaćini.
Proizvodnja metamfetamina
Usprkos napretku, ne može se pobeći od činjenice da UN i američki Stejt department u svojim izveštajima optužuju Va da je jedan od glavnih proizvođača pilula metamfetamina, poznatih po lokalnom nazivu “jaba”. Kako je Fišer istakao s određenim razočaranjem, tura za novinare nije predviđala posetu fabrikama metamfetamina, ali je zato ministar pravosuđa Li San Lu iznenađujuće otvoreno pričao o tom problemu:
– To je veliki problem u našoj državi, godišnje zaplenimo oko dve tone pilula – rekao je pa neuverljivo svalio krivicu na druge.
– Za to su krivi stranci, lokalci ne znaju kako se proizvodi jaba. Sastojci se uvoze iz Kine, Indije i Tajlanda, pa se ovde proizvode pilule. Mi smo zapravo žrtve! – rekao je San Lu.
Kako nisu bili srećni samo sa službenom turom, novinari su se iskrali jedne noći i otišli u obilazak glavnog grada Vaa, Pangsana, gde su ubrzo shvatili da se “šmek” za ilegalno ne zaustavlja samo na drogama.
Pijace na kojima prodaju delove ugroženih životinjskih vrsta
Na gotovo svakom ćošku se prodaju delovi ugroženih životinjskih vrsta, poput tigrovih zuba i lobanja, slonovače i kože raznih reptila, vrlo popularnih u tradicionalnoj kineskoj medicini (jednoj od najvećih pretnja ugroženim životinjskim vrstama). Naravno, najvjerniji kupci dolaze upravo iz Kine, a da im šoping bude komforan sve je smešteno u supermarketima s delovima ugroženih životinjskih vrsta.
Novinari su krišom snimili kako izgledaju neočekivano organizovane tržnice, a video su pokazali Niku Koksu iz Fonda za zaštitu divljih životinja:
– To pokazuje da postoji više tržnica nego što smo mislili i da ćemo se ovim problemom još dugo baviti. I dalje postoji ogromna potražnja, a ljudi koji kupuju te “proizvode” imaju mnogo novca – kaže Koks.
Službenici države Va pak ne vide nikakav problem:
– Kod nas nema tih životinja, mi smo svoju džunglu posekli kako bi oslobodili mesta za plantaže kaučuka. Ovde je reč o slobodnoj trgovini – rekao je novinarima ministar spoljnih poslova Žao Guo An.
Ovaj odgovor savršeno sumira situaciju u državi Va, kaže Fišer. Neograničeni državnim i međunarodnima propisima oni rade što god im je volja i nemaju nameru da to promene. Napori da se integrišu u novi federalno uređeni Mjanmar nisu urodili plodom, iako su ih Kinezi prisilili da se pojave na pregovorima, koje su napustili na samom početku.
Državljani Va su sasvim srećni sa svojim statusom i teško će ga menjati, zaključuje Fišer u tekstu za Bi-Bi-Si.
