Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji analizirali su 6.000 uzoraka DNK žena i muškaraca između 30 i 90 godina koji su pripadnici nekoliko različitih narodnosti među kojima su bili Latinoamerikanci, belci, dve grupe ljudi iz srednje Afrike, Afroamerikanci, Azijati i pripadnici domorodačke grupe Čimane koji žive u Boliviji i genetički su povezani s Latinoamerikancima.
Nakon što su proučili biološku starost uzoraka uzetih ih krvi, mozga i pljuvačke, naučnici su zaključili ne samo da žene svih etniciteta žive duže od muškaraca nego i to da su biološki markeri u uzorcima krvi kod Latinoamerikanki u menopauzi 2,4 godine mlađi od uzoraka žena u menopauzi svih drugih narodnosti. Dakle, krv Latinoamerikanki bila je mlađa od krvi od drugih žena.
Naučnici ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdio tačan uzrok ovakvog raskoraka u starenju, ali smatraju da na to ne utiču spoljašnji faktori.
“Uzrok sporijeg starenja Latinoamerikanki verovatno nije nešto na šta bi ljudi prvo pomislili, kao što su pušenje i gojaznost jer smo te faktore istražili. Takođe, nema veze s razlikama u novčanim primanjima ni obrazovanju jer smo analizirali i te odrednice. Ne mislim ni da prehrambene navike imaju veze sa sporijim starenjem jer smo pronašli da ishrana ima vrlo mali uticaj na epigenetičko starenje krvi, odnosno na hemijske modifikacije DNK molekula što može da utiče na funkcionisanje gena”, objasnio je Stiv Horvat, profesor na Univerzitetu u Kaliforniji. Horvat veruje da večnu mladolikost Latinoamerikanke mogu da zahvale genetskom nasleđu.
“Latinoamerikanci imaju genetičko nasleđe domorodaca Čimana koji žive gotovo kao u kamenom dobu. Tragaju za hranom i sade useve. Čimani su imali najsporije epigenetičko starenje krvi u našoj studiji. Kod njih nema nekih hroničnih bolesti koje postoje u zapadnjačkom društvu, poput dijabetesa i bolesti srca, iako češće obolevaju od upala zbog infekcija i parazita”, pojasnio je Horvat i dodao da planira da napravi dodatna istraživanja u kojima bi proučavao i tkiva i organe.
“Ne znam ni za jednu određenu dijetu ili fizičku aktivnost koja bi usporila efekat epigenetičkog starenja. Čini mi se da je sve to stvar gena”, zaključio je profesor Stiv Horvat.
