Foto:Arhiva
Želim da ima simboliku, da miriše na ljubav, da budi nostalgiju. Da liči na onog kome poklanjam. I da ima poruku baš za tu osobu. I da bude nešto korisno. I kvalitetno. I da nije mnogo skupo.
I želim da i ja osetim radost kad kupujem. Da se ozarim kad prepoznam to nešto na rafu. Da se i meni sviđa, da i mene dira, da bude nešto što bih i sama volela da dobijem.
I što više volim onoga kome poklanjam, to mi je teže. Ništa mi nije dovoljno dobro, ništa dovoljno veliko. I onda tražim i tražim. Do besvesti. Kao onaj Andrej Strelok iz ruske bajke koji je dobio zadatak da ide tamo, na znam kamo, da donese to, ne znam što…
Euforično preturam po policama. Te da je malo više ovakvo, te da je malo manje onakvo, te lepo je ali joj ne treba…
Tražim nešto što možda i ne postoji, tražim nešto divno, magično, nešto što je možda samo moja želja, a ne stvar.
Mislim da imam temperaturu. Drma me praznična groznica. Pa kad mnogo volim Novu godinu, i poklone, i goste, i ukrase, i jelku.
Ove godine biće plavo-bela. Kugle sam već kupila, još samo svećiće. A poklone ću umotati u srebrnu, plavu i belu hartiju, sa mašnama u tim bojama. Sve imam, još da nekako nađem prave poklone. Za mamu i tatu, za ćerku, za njega, za kumove i njihovu decu. Oni su već momci, igračke otpadaju.
I meni treba neki bordo karmin. Ulazim u parfimeriju, da kupim taj karmin. Bar karmin znam koji ću. Pa to kad završim, nastavljam potragu za poklonima koje nemam pojma kako ću naći, a da budu onakvi kakve ja zamišljam.
Oooh! Vidi ti ovo! Nasred parfimerije mnoooogo plavobelih paketića, baš kao naša jelka! Kako su samo lepi…
Jao, pa ovo je za moju mamu! U oblačiću iznad moje glave pojavljuju se ruke moje majke koja maže plavu „niveu“. Tu 105 godina staru kremu, na koju miriše moje detinjstvo, na koju miriše majka. Taj miris zavolela sam još pre nego što sam se rodila, jer mama kaže da je plavu „niveu“ koristila i dok je bila trudna sa mnom.
I obliva me onaj osećaj zadovoljstva po kom znam da sam našla poklon. I ne samo jedan. Našla sam sve poklone!
Evo, moja ćerka postaje devojka i traži mi dezodorans. Pa neka joj prvi, baš kao i meni, bude „nivein“. Smeškam se, uživam, radujem se… Za mene i kumu kreme. Nama nikad dosta krema. Obe se kupamo u njima. Kažu da žena, ako počne da koristi kremu sa 18 godina, za ceo život potroši oko 18 kilograma.
Moja kuma i ja smo počele sa 16 i mislim da smo duplo luđe od prosečne žene i da smo već do 40. potrošile što neko namaže za ceo život. To nama treba! Kreme! Ubacujem ih u korpu, i to četiri paketića. Nama treba duplo više. I još za naše muškarce po paketić muške kozmetike.
Sve sam kupila! I sve je po mojim kriterijumima superpoklona!
Idem odmah kući da pakujem!
zena.blic.rs
