Švedska je zauzela prvo mesto među 162 zemlje i to na osnovu 35 indikatora, pa je tako najbolje rangirana kada je u pitanju pozitivan doprinos načinu života, uključujući prosperitet, jednakost, zdravlje i blagostanje. Island je na vrhu liste za ukupan doprinos planeti i zaštitu životne sredine,odnosno na osnovu niske emisije ugljen-dioksida i minimalne proizvodnje opasnih materija.
S druge strane, Velika Britanija je pri samom vrhu tabele kada su u pitanju nauka i tehnologija i to na osnovu objavljenih publikacija, naučnih radova i patenata.
Svi indeksi ukazuju na to da Švedska, u odnosu na veličinu svoje privrede, čini više dobrih stvari nego bilo koja druga zemlja. Mnogo manje države, poput Irske, Kenije, Islanda i Kostarike su pale na rang-listi i to delimično zbog toga jer događaji širom sveta imaju veliki uticaj na manje zemlje.
Ovaj izveštaj, u kojem se meri ukupan doprinos države planeti i ljudskoj rasi shodno svom BDP-u je zamisao političkog savetnika Simona Anholta. Kako on navodi, cilj ove metodologije i ocenjivanja jeste da se pronađe način da se podstaknu zemlje kako bi više sarađivale, a manje se takmičile.
– Dobra zemlja je ona koja doprinosi dobrobiti čovečanstva. Naravno da mora služiti interesima svog naroda, ali nikada na štetu drugih naroda i njihovih prirodnih resursa. Ovo je novi zakon ljudskog opstanka – rekao je Anholt.
