Šećer (Foto: Cure.ba)
Iako je šećer sastojak koji je potrebno uvrstiti u ishranu s vremena na vrijeme, pretjerano konzumiranje može izazvati mnoge zdravstvene probleme, kako u kratkom roku tako i na duge staze.
Međutim, zašto je on postao problem? U nastavku saznajte više o tome zašto je šećer jedna od glavnih tema zabrinutosti u poslednjih nekoliko decenija.
Danas, prosječni stanovnik naše planete koristi između jednog i jednog i po kilograma šećera sedmično. Krajem devetnaestog vijeka (u razdoblju između 1880. i 1900. godine) ta količina je iznosila dva kilograma na godišnjem nivou.
Tokom poslednjih dvadeset godina, potrošnja šećera na godišnjem nivou porasla je sa 12 na 62 kilograma šećera po osobi.
Potrošnja šećera obuhvata visoko rafinisane šećere koji su sastojak mnogih namirnica koje svakodnevno jedemo (hljeb, začini, preljevi za salate, sosevi i itd.). Neki od njih su poznatiji kao saharoza, dekstroza i visoko fruktozni kukuruzni sirup.
Četiri klase prostih šećera (saharoza, fruktoza, med i slad) smatraju se “štetnima” za optimalno zdravlje kada tokom dužeg vremena ovi šećeri čine preko 15% ugljenih hidrata koje unosite. Savjet: kompleksni ugljeni hidrati (povrće, integralne žitarice, mahunarke) pomoći će vam da taj broj držite ispod 15%.
Istraživanja pokazuju da prosti šećeri doprinose i/ili pogoršavaju zdravstvene probleme, uključujući: astmu, poremećaje raspoloženja, mentalna oboljenja, nervne poremećaje, dijabetes, srčana oboljenja, hipertenziju, kamenac u žuči i artritis.
Šećer podiže nivo inzulina u krvi, inhibirajući oslobađanje hormona rasta što negativno utiče na imunološki sistem. Pored toga, previše inzulina potiče skladištenje masti te, kada konzumirate namirnice koje sadrže visok nivo šećera, dolazi do brzog debljanja i povišenog nivoa triglicerida, a pomenuta stanja se povezuju sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Šećer nema stvarnu hranjivu vrijednost (ne sadrži minerale, vitamine ili vlakna) i kao rezultat toga on ima štetan uticaj na endokrini sistem. Upravo zbog toga potrošnja šećera jedan je od tri glavna razloga nastanka degenerativnih bolesti.
Istraživanja pokazuju da se ćelije raka “hrane” glukozom. Kontrolisanje nivoa šećera u krvi kroz ishranu, vježbanje, dodatke ishrani, meditaciju i lijekove (kada je to potrebno) može biti od izuzetne važnosti u programu liječenja raka.
minimagazin
