dobar izgled (foto:cure.ba)
Ruku na srce, i kod nas je odavno prošlo vreme kada su punije osobe smatrane simbolom zdravlja. Danas se to definiše kao estetski nedostatak, a u skorije vreme, gojaznost je proglašena za jedno od najrasprostranjenijih globalnih oboljenja, ali i kao bitan predskazatelj drugih oboljenja.
Pokušavajući da reše problem gojaznosti, mnoge žene potežu za svakakvim sredstvima, povučene dobro osmišljenom reklamom, ili sloganom. Međutim, pravilo kod brzog mršavljenja je, da ono što brzo ode, brzo se i vrati, u većoj meri. Zato je osnovni savet mršaviti postepeno i prirodno, uz odgovarajuću fizičku aktivnost. Nikakve tablete, čajevi, kreme…to možda pomaže privremeno, ali je ipak redukovanje i korigovanje ishrane najbitnija stavka.
1) 5 malih obroka dnevno. Poznato je da, što češće, i u manjim količinama jedemo, ubrzavamo metabolizam, i tako lakše i brže sagorevamo kalorije. Međutim, učestalo grickanje ne podrazumeva kesicu čipsa ili smokija. Između obroka grickajte voće, sveže ili suvo, a možete se poslužiti i manjim parčetom nekog kolača.
2) Ne preskačite doručak. Brz i haotičan tempo života nam je nametnuo neke nezdrave navike, a izostavljanje doručka je upravo jedna od njih. Ako se nešto prezalogaji nabrzaka, i to je to. Energiju koju organizam dobija od doručka ne može nadoknaditi jedna kifla, ili pljeskavica, uz kafu, i flašicu Coca-Cole. Sveopšte je poznato da je doručak najvažniji obrok u toku dana, i da on treba da sadrži više kalorija od ručka i večere. Započnite ga sveže ceđenim sokom od nekog sezonskog voća ili citrusa kojih ima preko cele godine. Kupovni sokovi su slaba zamena za prirodne. Ukoliko niste u mogućnosti da cedite voće, možete ga konzumirati i u svežem obliku. Hleb, peciva i testenine u globalu treba svesti na minimum, ali za doručak je čak poželjno uzeti nešto od navedenog, jer brzo zasićuje i neće vam dopustiti da se prejedete. Namažite ga niskokaloričnim margarinom ili nekim namazom, po želji ‘dopunite’ nekom šunkom ili sušenim mesom, i salatom. Zbog probiotskih svojstava, stručnjaci predlažu i čašu mleka, ili jogurta uz doručak.
3) Tečna hrana za ručak. Nismo svi u mogućnosti da ispunimo ovaj zahtev, zbog posla, studija, ili nekih drugih obaveza. Najčešće za ručak imamo malo vremena, dovoljno samo za to da opet ‘počastimo’ stomak brzom hranom i gaziranim sokom. Međutim, iako malo vremena, može se odvojiti za kompletan ručak u nekom restoranu ili menzi. Preporuka je da ručak započnete nekom laganijom supom, ili čorbom od povrća, eventualno uz parče hleba, radi bržeg zasićenja. Kao drugo jelo poželjno je neko varivo, a povremeno se možete ‘počastiti’ i parčetom grilovanog mesa.
4) ‘Doručak pojedi, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju’. Zabluda je ne večeravati, jer ako ne večeramo, ili makar ne zavaramo glad nečim pred spavanje, organizam će preko noći izgladneti, potrošiti unete kalorije, i onda će to pokušavati sutradan da nadoknadi vlaknima, šećerima i mastima. Večera treba da bude najlaganiji obrok u danu, zato je najbolje večerati neku voćnu salatu, ili popiti voćni jogurt, jer ne treba opterećivati stomak pred spavanje da bi lakše zaspali.
5) Fizička aktivnost. Izdvojite makar par sati nedeljno za neku vrstu fizičke aktivnosti. Džogirajte, šetajte psa, bavite se sportom, kad god nađete malo vremena. Aktuelni su i razni kursevi pilatesa, aerobika, zumbe i ostalih vrsta rekreacije koje vam mogu pomoći da se na zdrav i efikasan način rešite ‘viška’, a da vam se on ne vrati ‘s kamatom’.
Napomena:
– Dnevni unos kalorija normalno uhranjene osobe iznosi oko 2000kcal. Ukoliko želite da smršate, postepeno smanjujte broj unijetih kalorija. Krenite sa 1800kcal, da bi stigli do oko 1100kcal, što je neka minimalna dnevna doza.
cure.ba
