Gladovanje (Foto: cure.ba)
U današnje vrijeme ovisnosti je mnogo, možemo biti ovisni o sexu, tehnologiji, telefonima, kupovini i na kraju hrani. Postoji ogromna razlika o kliničkoj ovisnosti o hrani i onome što mi mislimo da je ovisnost. Hrana nam je potrebna da živimo, ali možemo li zaista postati ovisni o određenoj vrsti hrane na isti način kao što se postaje ovisno o teškim drogama?
Istraživanja na štakorima
Prije desetak godina, američki naučnici su proučavali gojaznost i odlučili da istraže može li se zaista ovisnost o hrani dokazati. Oni su vršili seriju istraživanja u kojima su štakorima davali isključivo hranu sa visokim procentom šećera i masti (oni su imali i normalnu hranu, ali je nisu hteli). Na kraju istraživanja otkrili su da su pronašli znakove tolerancije, žudnje za hranom kao i mjerljive promene u nervnim hemikalijama kao što su dopamin i otpuštanju opioda. Za veoma kratko vrijeme štakori su izgledali kao životinje ovisne o drogi.
Danas, kažu stručnjaci teza o ovisnosti hranom je još uvijek relativno mlada i poprilično kontraverzna, iako su mnoge studije pokazale njenu validnost.
O kojoj hrani se najlakše postaje ovisan?
Istraživanja su se do sad bazirala uglavnom na masnoj i hrani bogatoj šećerom, a ne na određenim proizvodima kao što su karamel bombone ili žitarice. Poznato je da masti i šećer u mozgu izazivaju različite reakcije. „Sa šećerom su štakori pokazivali simptome poput drhtavice, znojenja, anksioznosti, promjene telesne temperature“, kaže Nikol Avena jedna od učesnica istraživanja, dok masti nisu imale takav efekat, ali to ne znači da su išta manje opasne od šećera. Avena kaže da kokainski zavisnici nemaju iste simptome kao oni heroinski.
Kada su na uverzitetu Jejl sproveli istraživanje i pitali ljude šta oni misle koja to hrana najviše izaziva ovisnost u samom vrhu su se našli čips, čokolada, slatkiši, keksi, pa čak beli hleb i testenina, ali mesto broj jedan zauzeo je sladoled.
Ova tema će još dugo vremena biti predmetom mnogih istraživanja i debata, ali ono oko čega su se svi složili jeste da ovisnost o hrani ne može da bude krivac za gojaznost. Jer, na primer, samo 10 odsto ljudi postaju alkoholičari dok ih 90 odsto redovno konzumira alkohol.
lpm
