Mama Tara Donli je podelila svoju priču o tome kako je biti mama bez mame, piše Yumama.com.
“Prošlog leta dojila sam svoju ćerku u parku. Bio je sasvim običan dan, sve dok nisam počela da razgledam oko sebe. Pogled mi je privukao isto tako sasvim uobičajen prizor – mlada mama sedela je pored mene i hranila bebu, ali pored nje bila je još jedna žena – njena majka, koja joj je pomagala i brinula o svojim unučićima.
Kada je njena beba počela da se meškolji, mlada žena je upitala nervozno: “Šta da radim?” Njena majka je odmah reagovala, uzela bebu i rekla svojoj ćerki: “Idi sa Džejkom na igralište”. Umorno lice mlade žene je sinulo:“Da li si sigurna?”
“Naravno”, odgovorila je starija žena dok je umirivala bebu. “Mogu ja ovo”. Mlada žena i njen sin su se nasmešili jedno drugom i otrčali na igralište.
Osetila sam zavist dok sam gledala svoju malu devojčicu. Ja nemam nikoga ko bi učinio tako nešto za mene. Moja majka je umrla pre nekoliko godina. Ne zavidim ovoj ženi zbog toga što ima svoju majku, ali… Često razmišljam o tome i volela bih da je moja mama tu iz mnogo razloga.
Nakon godinu dana bolničke nege, ona je umrla kada je moj sin bio star samo šest nedelja. Iako sam joj dovela svog sina jednom, pred kraj njene bolesti, ne znam da li je zapamtila tu posetu.
Želela bih da moja majka zna da ima unuku. Moja mala devojčica se već ponaša kao prava dama i u tome veoma liči na svoju baku – obe su prelepe i borbene. Svaki njen osmeh je sladak, a svaki gest graciozan. Mama mi je jednom priznala da je umela osmehom da naredi ljudima, tako da znam da bi obožavala svoju malu dvojnicu.
