Mesec dana pre nego što je trebalo da se venčaju saznao je da je trudna. Iako su uglavnom koristili zaštitu, prihvatio je da im se verovatno omaklo i nastavili su s pripremama za venčanje. Bio je potpuno siguran da je ona ljubav njegovog života i da će imati savršen brak.
Međutim, nakon venčanja stvari nisu bile kao ranije. Počela je da se ponaša čudno i distancirano. A onda mu je konačno priznala istinu – postojala je verovatnoća da beba nije njegova. Sve vreme je plakala i izvinjavala mu se uveravajući ga da ga voli i on joj je poverovao.
Ispostavilo se da je jednom izašla s drugaricama na žurku, napila se i spavala s nepoznatim čovekom. Nije čak znala ni kako se zove, a jedva se sećala i kako je izgledao. Rekla mu je da se svaki dan kaje što je to uradila. On je bio u šoku i nije znao kako da reaguje!
Tražio je da urade test očinstva i ona je pristala. Molila ga je da joj obeća da će ostati zajedno ako se ispostavi da je beba njegova, pa je na kraju popustio i obećao joj. Rekla mu je da mu je sve to ispričala zato što ga voli i zato što je znala da bi mogao da joj oprosti. Test očinstva nije bio jeftin i na kraju se ispostavilo da on nije otac.
Otišao je u crkvu da razmisli o svemu i dugo se molio Bogu za pomoć, kada ga je primetio jedan stariiji par. Prišli su mu i pitali ga šta nije u redu. Briznuo je u plač i ispričao im sve. Rekli su mu da treba da joj oprosti i prihvati dete ako je zaista voli. Takođe su mu rekli da bude jak i da bude uz nju jer joj je sada najpotrebniji. Rekli su da prava ljubav znači biti uz partnera i u dobru i u zlu. Rekli su mu da znaju da će mu biti teško, ali i da su sigurni da će njih dvoje to prevazići i biti sjajni roditelji.
Razmišljao je savetima ovog divnog para i iznenada osetio kako ga obuzima unutrašnji mir. Od tada je prošlo nekoliko godina i on je sada u srećnom braku i otac prelepe devojčice koja uskoro kreće u vrtić. Ćerka mu je najbolji prijatelj, a on i njegova žena se vole više nego ikada.