Ona je uradila DNK test nakon razvoda od muža, kada je predala zahtev za socijalnu pomoć. Ali testiranje je pokazalo kako ona uopšte nije majka svoje dece.
Socijalna služba potom ju je optužila za pokušaj varanja sistema pomoći, te za ilegalno nošenje tuđeg deteta. Iako su službini svedoci prisustvovali njenom trećem porođaju, verovali su kako je bila surogat majka za nekog drugog.
“Znam da sam ih nosila, i znam da sam ih rodila. Nisam imala nikakve sumnje”, rekla je Ferčajld.
“Sedela bih uveče i večerala s decom, i jednostavno se rasplakala. Samo bi me gledali i pitali ‘šta nije u redu’. Došli bi i zagrlili me, a ja im nisam mogla objasniti, jer ni ja nisam razumela”, kazala je.
Nakon tri ročišta na sudu, njen advokat se setio sličnog slučaja u kojem dete nije imalo DNK koji se podudara sa majčinom – jer je majka bila himera.
Genetski himerizam je retka pojava kada je osoba rođena sa delovima tela koji zapravo pripadaju njihovom nerođenom blizancu.
Svaka osma trudnoća zapravo počinje kao trudnoća sa više embriona, ali u većini se samo jedan razvije u plod.
Delovi propalog embriona mogu se u malom broju slučajeva spojiti sa uspešnim, te se razvija fetus koji ima dva seta DNK, koji ume da varira od organa do organa.
U nekim slučajevima ljudi mogu imati drugačiju boju očiju, mrlje po telu, a nekad i ceo reproduktivni sistem – ili samo jajnik – može biti nasleđen od nerođenog blizanca.
Nakon što je njen advokat zatražio dodatne testove, sud je utvrdio kako ona zaista ima himerizam, te su sve optužbe odbačene.
