imena (foto:cure.ba)
Međutim izgleda da “loša memorija” nije krivac za to. Prema teoriji psihologa Ričarda Harisa sa Kanzas univerziteta, nije mozak taj koji ima sposobnost da pamti imena ljudi, već je bitno koliko ste vi motivisani da ih naučite.
“Skoro svi imaju dobru memoriju za nešto što ih interesuje,” kaže Haris. “Ali nisu svi jednako motivisani za učenje istih stvari.”
“Mnogi smatraju da je pamćenje tuđih imena teško i zato se oko toga ni ne trude previše. “Lično mislim da to i nije toliko teško ali zahteva malo truda.”
Kao profesor Haris mora da zapamti imena svojih studenata i trudio se da upamti njih 50 tokom prve dve nedelje semestra.
“Trik je u tome što sam svako ime izgovorio naglas dok sam prozivao studente. Za svako ime koje sam izgovorio trudio sam se da zapamtim nešto u vezi sa njim i ga uporedim sa nečim prepoznatljivim. I svakog časa naučim po nekoliko imena i zaista nije toliko teško.”
Profesor Haris smatra da pamćenje imena dolazi i iz samopouzdanja, a ne samo iz motivacije.
“Neki ljudi ne veruju mnogo svojoj memoriji i nemaju poverenja u nju. To jednostavno nije dobro.”
Haris predlaže da tokom konverzacije upotrebljavate ime osobe koju ste upoznali i da ćete ga tako lakše zapamtiti.
“Ljudi se često postide što nisu zapamtili ime neke osobe i pitaju se šta da rade; da li je glupo pitati opet nekog kako se zove.”
Sada će možda svi priznati da za to što ne pamtimo imena nije kriva memorija već nedostatak pažnje.
cure.ba
