Foto: arhiva
Njenu ispovest prenosimo u celosti:
“Pre pet godina pomislila sam: Ništa nije bacio na mene već neko vreme. Pokušavala sam samu sebe da uverim da moj brak ide nabolje. To je najbolje što sam mogla misliti tada i nešto najtužnije kad se toga setim sada.
Kad ste u vezi s nasilnim partnerom, kao što sam ja bila, postanete stvarno dobri u pronalaženju pozitivnih stvari. Znam da to zvuči smešno, ali istina je. Uverite sebe da vas je udario samo u trbuh, a ne u lice i da sigurno nije tako jako ljut. Ili kad vas izbaci iz kuće po snegu bez cipela, pomisliš ‘dobro je, mogao me izbaciti i polugolu’. Tako sam ja razmišljala.
Neću vam ovde govoriti kako sam otišla iz te veze, već zašto sam ostala. Zašto bi iko ostao?
Pišem ovo anonimno ne zato što me je sramota već zato što me moj bivši muž često gugla.
On sada živi s drugom ženom i ne želim da ljutnju na mene istrese na njoj. Ne znam je i nadam se da je drugačiji s njom. Nadam se da je svu mržnju istresao na meni i da je sva ljubaznost ostala njoj. Takođe znam da to nije stvarnost. Čovek koji je jednom probio vrata mojom glavom nije se pretvorio u mirnog muškarca, ali još uvek se nadam da grešim.
Želim biti brutalno iskrena.
Moj bivši muž misli da je divna osoba. Misli da je ljubazan, pametan i zabavan. Punih 11 godina i ja sam se pokušavala uveriti u to. Kad sam bila u šestom mesecu trudnoće s prvim detetom imala sam jake bolove i rekla sam mu da me je strah. Odbio je da me odvede u bolnicu jer on to nije osjećao tako.
Pošto je potrošio sav naš novac i ja nisam mogla da vozim, počela sam da hodam pet kilometara do najbliže bolnice. Nisam zvala nikog od porodice ili prijatelja jer nisam želela da ga gledaju popreko. Pre nego sam otišla rekao mi je:
Ti misliš da se ti bojiš? Ja sam uplašeniji jer ti moram verovati da nećeš sj….. to dete kao što sve drugo sj…..
Naša beba umrla je brzo nakon porođaja.
Ponovo, on misli da je on dobar tip.
Godinama posle shvatila sam koliko je to bilo loše, ali u tom trenutku sam mislila da je to i dobro. Puno sam grešila i ionako sam bila zabrinuta kakva ću biti majka.
Takođe, puno sam se brinula zbog njegovih briga i strahova. Ljudi koji su tužni i jadni žele i druge povući sa sobom. Bio je toliko loš prema drugima, ali ja sam se očajno držala činjenice da sam ja drugačija.
Uverila sam se da je drugačiji sa mnom.
Duboko u sebi znala sam da su stvari koje je govorio pogrešne, ali osećala sam se lično odgovornom za njegovu sreću.
Imao je grozno djetinjstvo i konstantno me je podsećao na to da sam ja jedino što ima. Ako ja odem, njegov život će biti uništen. Ko želi uništiti nekome život?
Pa sam ostala.
Znala sam da je moj bivši zaljubljen u drugu ženu. Znao je reći njeno ime u snu. Rekao bi mi da mu je ona sada mnogo važnija. Čak je promenio i svoj plan osiguranja kako bi joj ostavio veliki postotak novca.
Protestovala sam i govorila da bi bilo smislenije da veći deo ostavi detetu i meni. Prozvao bi me gramzivom kučkom. Rekao mi je da sam nezahvalna i da moram rešiti svoje probleme s ljubomorom.
Par meseci nakon što smo se venčali povukao me je u stranu i rekao kako su svi na venčanju pitali kako to da je oženio mene, a ne nju, koju je zaista želeo da oženi. Kako bi trebalo odgovoriti na to?
Možda nisam imala njegovu ljubav, ali imala sam ga fizički. Bio je sa mnom. Osim kad je bio s drugom ženom, naravno. Iako sam mrzela svoj život, nisam mogla zamisliti da otvoreno priznam da me moj muž zapravo nikad nije voleo. Pogotovo ne jer su svi naši prijatelji bili u srećnim brakovima.
Pa sam ostala.
Evo jednog velikog priznanja. Ostala sam 11 godina s čovekom koji je razbio vrata mojom glavom jer sam se bojala alternative.
Ja znam kako tuga izleda. Znam što znači bojati se i znam kako biti s čovekom kao što je on. Jad, znam. Sreća me užasno plašila. Bila sam prestravljena.
Bila sam depresivna i suicidalna zbog života kojim sam živela, ali to mi je bilo poznato. Neki drugi život, tamo negde, sama, bio mi je nepoznat. Sve se svelo na to da nisam bila spremna preduzeti korak napred.
Kada dotaknete dno, nemoguće je ne razmišljati da će vam se to ponovno dogoditi.
Naposletku, zašto bi iko rekao tako ružne stvari ako nisu bile istina?
Da, u mojoj glavi, ja sam fantazirala o odlasku. Sanjala sam da ću ga uhvatiti kako me vara da mogu reći: ‘To je to, gotovo je!’ i izleteti van. Bez obzira što mi je sve napravio, bojala sam se da ga povredim.
Za mene je veza konstantno biranje druge osobe. Ako neko flertuje s tobom, ne odeš kući s njim jer si odlučio ostati veran svom partneru. Ako želiš potrošiti novac na auto koji ti ne treba, nećeš, jer znate, kao par imate kiriju koju morate platiti. Uvek pravite izbor koji je bolji za vas kao par.
Problem je bio što on nikad nije birao mene. Mislila sam – ako se potrudim više, to će se uravnotežiti. Ako ga volim više, to će se iskupiti za činjenicu da on mene ne voli dovoljno.
Pa sam ostala.
Spomenula sam da je on sad moj bivši muž. Što me nagnalo da konačno odem? To nije bila činjenica da me je ostavio bez novčića. Nije bilo njegovo varanje i nestanak na par dana. I nisu umne igrice koje je igrao sa mnom bez ikakvog razloga.
Jednog dana sam odlučila da vredim više. Znam da je ovo deo gde bi trebalo da kažem nešto o velikom begu, ali istina je ta da sam prvi put u ne znam koliko godina izabrala sebe.
Znate šta je on rekao?
Njegov odgovor je bio: Koga briga?
Počeli su meseci njegovog iseljavanja, mržnje, pa njegovog vraćanja nazad kad bih ja otišla na vikend, njegovih odluka da mi nismo razdvojeni, njegovog laganja ljudima da sam trudna. Ja sam se koncentrisala samo na jedno – da vredim više. Ne nekome drugom, nego sebi.
Poenta ovog mog članka nije koliko je usran moj život bio 11 godina jer nisam ni zagrebala ispod površine koliko je grozan bio. On je o pristupu ljudima koji i dalje ostaju s nasilnim partnerima. Apsolutno ne mislim da bi trebalo da ih podržavate da ostanu, ali podstičem vas da budete uvek tu da ih slušate.
Moj problem su komentari jer kad god čitate članak na tu temu ispod ćete uvek pročitati kako drugi komentarišu da oni to nikad ne bi sebi dopustili i da je ta osoba trebala uraditi ovo ili ono.
Kada sam to čitala dok sam bila u vezi s njim, sve što sam pročitala od toga bilo je da sam ja bespomoćna. Razmišljala sam da ako su to mogli reći toj osobi, rekli bi to i meni.
Ljudi koji žive u nasilnim vezama znaju šta moraju uraditi i znaju šta mislite o njima. Zbog toga im je još gore. Ti ljudi imaju svoje razloge i svi su drugačiji. Ono što je isto jeste da svako od njih to mora shvatiti sam, u svom vremenu i da ti razlozi nisu vredni odustajanja od sebe. Njihovi razlozi mogu biti bezveze, ali oni sami to moraju shvatiti.
Tokom našeg braka, moj bivši muž rekao mi je da će se ubiti ako ga ostavim. Preko toga ne prelazite shvatanjem koliko se bojite, jer verujte mi, ja sam bila prestravljena. Preko toga pređete kad shvatite da vredite više i onda se držite te misli kao da vam život zavisi od toga.
Zato, sledeći put kad osetite potrebu da kažete “Zašto si pobogu ostala?” zastanite i podsetite se da su njihovi razlozi njima vrlo stvarni. Ne osuđujte ih zbog toga. Oni su to već dovoljno učinili sami sebi.
Ohrabrite snagu u njima.”
superzena.net
