GMO (Foto: Kurir)
Da sve bude još gore, genetski modifikovana hrana nije označena kao takva, što otežava vaš napor da je izbegnete. Zahtev za etiketiranje takvih namirnica je poražen uz pomoć džinovskih proizvođača hrane.
Naučnici genetski modifikuju useve u cilju poboljšanja otpornosti biljke na štetočine, povećanja prinosa i smanjenja vremena sazrevanja. Problem je što ne znamo kako ove namirnice utiču na naše zdravlje, jer nisu objavljeni rezultati istraživanja o uticaju takve hrane na ljudski organizam i zdravlje.
“Ispitivanja nisu urađena, pa smo sada mi postali zamorčići. Svako ko kaže: “Mi znamo da je hrana savršeno bezbedna” – ili je neverovatno glup ili namerno laže”, istakao je kanadski genetičar Dejvid Suzuki.
Džejson Kalton, nutricionista koji je studirao na Harvardu i Jejlu, koautor je knjige “Bogata hrana, siromašna hrana” sa suprugom Mirom, takođe nutricionistom, koja ističe potencijalne opasnosti od GMO proizvoda.
Njihov savet je da se držimo organskih, svežih namirnica ili onih koji se gaje lokalno, a da izbegavamo GMO proizvode. Zapamtite da industrijski dobijeno mleko, meso, i riba često potiču od životinja hranjenih GMO kukuruzom, lucerkom, ili sojom.
Iako GMO proizvodi nisu obeleženi, Kaltonovi kažu da postoji trik koji može da vam pomogne da prepoznate GMO voće i povrće. Potražite broj na nalepnici proizvoda, koji se zove PLU (Product Lookup Number). Ako je PLU četvorocifreni broj koji počinje sa 3 ili 4, to znači da proizvod nije GMO ali je nastao na farmi koja koristi hemikalije i pesticide.
Ukoliko broj na nalepnici ima pet cifara koje počinju sa 9, to znači da je proizvod organski, uzgojen bez hemikalija, pesticida, odnosno genetske modifikacije.
“Možete mirne savesti da kupite ove namirnice”, kaže Kalton.
Ali proizvodi označeni petocifrenim brojem koji počinje sa 8 su GMO usevi.
“Oni su neprirodno uzgojeni uz primenu genetske modifikacije”.
Zbog činjenice da su GMO proizvodi široko rasprostranjeni i uobičajeni i nisu obeleženi, gotovo je nemoguće da ih izbegnete u potpunosti. Međutim, ovo voće i povrće se retko genetski modifikuje: luk, ananas, avokado, grašak, špargle, mango, plavi patlidžan, kivi, dinja, kupus, slatki krompir, grejp, lubenice i pečurke.
Sledeći proizvodi imaju daleko veće šanse da budu genetski modifikovani: jabuke, celer, paprike, breskve, jagode, nektarine, grožđe, spanać, zelena salata, krastavci, borovnice, krompir, boranija, kelj, naradže, kukuruz, tikvice, višnje, i ljute papričice.
dnevno.rs
