Svi fantaziraju o seksu na poslu. Ja sam svoju fantaziju ispunio i stidio je se
U prvih par nedielja nakon što sam se doselio u Čikago, dio mene znao je da će se sve završiti tako što ću spavati sa svojom udatom šeficom. Nisam imao pojma ni šta ću uopšte u Čikagu da radim, znao sam samo da mi treba posao – prisieća se anonimni novinar magazina “The Cut“.
Par godina prije toga živio sam i radio u Njujorku kao novinar. Redakcija mi je bila sjajna – imali smo sto za bilijar, gomilu alkohola i čak i tepih na kome je iz zezanja bilo izvezeno lice urednika. Bila je to mlada ekipa i svi smo se zezali. Moja kancelarija u Čikagu bila je puna sumornih ljudi srednjih godina, vječno zabrinutih zbog predstojeće rate kredita, djece, propalih brakova i misterioznih bolova u stomaku. Mnogi od njih imali su međusobno afere na poslu kako bi imali makar privid da žive. Moja šefica bila je takođe u propalom braku, a na svojoj poziciji bila je više od decenije. U suštini, ta kancelarija bila vam je kao da gledate neki sitkom – čak i ako ne znate likove same po sebi, znate otprilike poslije par rečenica ko glumi šta i čemu vodi cijela priča – sve je na isti kalup.
Šefica i ja smo se prvi put našli nasamo jedne nedjelje u nekom kafiću. Počelo je poslovnim mejlovima, kao i uvijek. Ono što je razlikovalo naše mejlove je što je bilo teško odrediti gdje prestaje poslovni ton i počinje flertovanje. Uglavnom, rekao sam da mi je dosadno. Rekla mi je da mogu da joj se pridružim na piću. Prihvatio sam. Poslije tog petog koktela, rekla je da “ovo može da nas uvali u nevolju”. Potvrdio sam. I to je bilo to. U tišini smo ustali, krenuli pješke do njenog stana, ćutke prošli kroz garažu i ćutke ušli u njen stan.
Evo kako je to sve išlo kod nas – svaku priliku koristio sam da joj na poslu gurnem ruku ispod košulje. Poslije toga bismo otišli do njene kancelarije, zaključali vrata i ugasili ton na telefonu. A šta da je neko zakucao? Ne znam, nikada niko nije zakucao. Uvijek bih se uzbudio kad bih je vidio – uvijek je imala uske, kratke suknje i nosila štikle. I iako je bila izuzetno mršava, nekako je uspjevala da se cio hodnik trese od njenih potpetica – uglavnom marke Džimi Ču. Svake nedjelje imala je svježi manikir. Nekad je nosila i odjela, i tada me je uzbuđivala. Uzbuđivalo me je i to što je obrazovana i pametna. Kad god bih vidio njenu plavu kosu, obasjao bi me zračak sunca. Imala je 40, ja sam imao 32 godine.
Iako je bila udata, ona je bila ta koja je željela da naša seks afera postane javna
Većinu poslovnih dana završavali smo tako što bismo otišli kod nje jer je živjela blizu kancelarije. Iznajmila je jednu garsonjericu. Nije bilo ni traga njenog prisustva i ličnosti u njoj. Mogla je to da bude i zubarska ordinacija. Nekad smo išli i na večere, ali u potpuno suprotne krajeve grada, kako bismo sakrili aferu i bili sigurni da nas niko neće vidjeti. Nekad bi nam ona spremila večeru kod kuće. Nekad bismo stenjali pod pokrivačima, a nekad samo ležali i pričali.
Sjećam se tačno trenutka kada smo izjavili ljubav jedno drugom. Bilo je to u njenom krevetu, poslije jedne poslovne zabave. Afera nam je u tom trenutku trajala neke tri nedjelje. Muž joj je poslao poruku i pitao je gdje je. Međutim, nisam siguran da smo tada i ona i ja mislili ozbiljno to “volim te”. Bili smo jedno drugom štaka, baterijska lampa u životu ispunjenim mrakom. Možda smo osjećali da moramo to da osjećamo, samo da bismo opravdali svoj postupak. Jer, ako je ljubav, onda je sve dozvoljeno, zar ne? Poslije toga otišla je kući, svom mužu.
– Ne sekiraj se. On i ja nismo imali seks dvije godine – rekla mi je pri odlasku.
– Oh. U tom slučaju se ne sekiram – rekao sam.
Godinama su bili u braku, imali su skupu kuću u skupom dijelu grada. Kupili su i psa. A onda je sve počelo da se raspada. Prodali su skupocjenu kuću, on je prihvatio posao u drugom gradu a ona se uselila u ovaj stan, sama. On je dolazio u posjete dva puta mjesečno.
Šta im se dogodilo? Šta ih je to rastavilo? Nisam je nikad pitao jer sam se plaši odgovora. Kada ste odrastao čovjek koji ima seks sa nadređenim, samo ispunjavate svoju fantaziju. Svi fantaziraju o seksu sa nekim sa posla. Naročito sa nadređenim. Tada vi počinjete da posjedujete osobu koja tokom dana posjeduje vas. Ali kakav sam ja to muškarac koji spava sa nadređenom? To je obično kliše rezervisan za žene – da se preko kreveta penju uz korporativne jlestvice. Muškarci to ne rade, a opet, eto mene u krevetu šefice.
Evo moje najveće greške – rekao sam ženi da je volim, a onda sam probao da krijem od cijelog svijeta vezu sa njom. Željeo sam je dovoljno da je uzmem u tom krevetu, ali ne i dovoljno da kažem cijelom svijetu da je moja. Mislio sam da ću biti otpušten ako se sazna za nas. Ona vjerovatno ne bi bila, dobila bi po prstima i sve bi bilo zaboravljeno. Ja sam bio prenisko na toj korporacijskoj lestvici da bi mi bilo oprošteno kao njoj. Čak i da mi je bilo oprošteno, ne bi mi bilo oprošteno napredovanje. Sve bi prepisivali činjenici da spavam sa nadređenom.
O početku veze i seksu u njenoj kancelariji kasnije smo oboje maštali
Zato joj nisam dozvoljavao da me poljubi u znak rastanka ili sastanka. Ja sam bio taj koji je insistirao na tajnovitosti, na odlascima u druge dijelove grada, na tome da na poslovnim zabavama budemo dalje jedno od drugog. Nisam govorio o njoj ni prijateljima ni porodici, opet u strahu da bi pomislili da sam neuspješan i da imam posao samo zbog seksa.
Prvi put kad smo okončali odnos, bilo je to u restoranu. Bili smo tamo poslovno, i bilo je mnogo kolega. Ustao sam u namjeri da odem. Rekla mi je da ne idem, prvo tiho, pa glasnije. A onda je izašla za mnom, derući se na mene. Svi su gledali u nas. “Nikad neću biti dovoljno dobra za tebe” drala se. Smetalo joj je što krijem našu vezu.
Bilo mi je strašno to što smo uspjeli da cijelu vezu održimo u tajnosti, da bi raskid bio javan. Nedjelju dana kasnije, otišla je iz kancelarije. Ostala je u istoj firmi, ali na boljoj poziciji i u drugoj zgradi. To joj je bilo u planu prije nego što je upoznala mene. Osjećao sam se odbačeno, napušteno, ali osjećao sam i olakšanje.
I šetao sam Čikagom pitajući se šta sada. Čuli smo se nekad telefonom, a onda bi usljedile pauze kada se ne čujemo, a onda bismo se opet čuli. Onda sam otišao do nje. Uskoro, postala je to jedna od onih veza koje čas postoje čas ne. Uvezali smo se u neki neprijatan čvor.
Posljednji put kada smo se razišli, ovog puta zauvijek, bilo je to godinama kasnije, u mom stanu u Njujorku. Rekla mi je da joj nedostaje ono vrijeme kada smo tek počeli da se viđamo. Oni trenuci u njenoj staroj kancelariji.
– Da, voljeo bih da možemo da se vratimo u to vrijeme – rekao sam.
A voljeo bih da možemo da bismo ovog puta sve uradili kako treba. A pitanje je da li bi i tada naša romansa uspejla.
