Samo oni znaju kako im danas izgleda život “tamo preko”, a retki su oni koji će priznati da im tamo ipak ne padaju “pečeni pilići sa neba”, kao što to njihova familija u rodnoj Bosni misli.
Jedan od njih je i Sarajlija koji u Nemačkoj sa suprugom radi u farbici u kojoj rasprema kancelarije i čisti toalete, ali ga rodbina u Bosni doživljava kao bogataša, samo zato što živi “preko grane”.
– Svakom meseca šaljemo u Bosnu pare, jer je više od pola rodbine nezaposleno, ali i ono malo što i radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kako u neke čarobnjake i ja im tu sliku ne smem pokvariti. Nekada sam pokušavao da im objasnim kako ja teško radim, ali moji kao da su gluvi za to, nikada to ne čuju. Pomalo sam postao umoran od svega toga, kao da sam bankomat iz koga se samo izvlači lova – kaže ovaj Sarajlija za sandzaklive.rs, ističući da nije sudbina svih “gastosa” ista i da ima zaista onih koji su se lepo snašli u tuđini. Ipak, oni su u manjini, tvrdi on.
Ovaj Sarajlija navodi i slučaj svog poznanika iz Doboja, koji svake godine pred dolazak u rodnu Bosnu podiže manji kredit, samo kako bi mogao da ispuni očekivanja svoje familije koja imaju od njega.
– On se, jadan, čitavu godinu doziva od tog kredita, radi kao rob po dva-tri posla i taman kad se malo oporavi, valja mu ponovo na odmor u Bosnu – ističe on, uz opasku da svi iz familije u tom periodu “odlože” svoje novčanike, pa samo onda oni plaćaju račune, troškove, odlaske na letovanja i slično.
– Vole nas samo dok dajemo pare, a inače smo za njih seljaci. Smeju nam se iza leđa. Više puta sam čuo, kada ulazimo u kafanu, kako govore “Uuuu, eto dijaspore, vidi im opreme!”, misleći na to kako se oblačimo. Nekad ustanu i odu, a nekad ostanu i glasno komentarišu naš naglasak, kad ubacimo neku stranu reč – žali se Adnan, poreklom iz Zvornika, a koji se, nakon jedne loše epizode u “domovini”, odlučio da neko vreme ipak ne odlazi tamo.